Црвени конац против урока на рукама беба, деце и одраслих – шта Црква каже о црвеном концу? Како се у народу појавило то празноверје да црвени конац може да нас заштити од урока и враџбина?
Ево шта је о томе говорио владика Николај Велимировић:
„Бог помог’о! Овде се ради о сујеверју – вера у слепи случај. Дакле, у питању је паганизам! Данашњи хришћани су свели своју веру на папир – крштеницу! А својим поступцима и оваквим подухватима сведоче да су далеко од истине по Јеванђељу и да траже помоћ од себи непознатих сила.
Враг се досетио како да скине са врата крштеник – крсно знамење (крст часни) и замени црвеним концем, попут амајлије, као какве заштите против урока! Од 100% новорођене деце, отприлике 95% носи, одлуком својих родитеља, до крштења „црвени белег“ илити кончић, а то је, наводно, заштита деце.
Права заштита је, заправо, једино могућа, када свештено лице прочита молитву знамења по рођењу првог и осмог дана, уједно и благословеном водом, принова тј. дете, се окупа и припрема по навршењу од 40 дана за крштење, а мајци детета молитвом у припрати храма чита молитва Очишћења нечистоте по порођају.
У пракси новозаветне црквене историје истог дана дете треба да се крсти. Међутим, ретко ко поштује то правила по истеку од 40 дана, него хиљаду препрека, искоче, да тако кажемо, а то је чиста умотворина баба које проричу, заповедају, гледају у судбину и измишљају ствари. На жалост народ њих више слуша него Бога и Цркву.
Дешава се да је најчешће преступна година, па не ваља да се крсти те године, онда кум сад не може или живи у иностранству, па кад дође онда тек дете да се крсти. Онда је неко у фамилији умро, па не ваља, и тако даље. Све ово време ишчекивања за крштење детета они верују да дете штити црвени конац. То је, као што видите, пропаст, како се плитко размишља.
Србија у жутом метеоаларму, спрема се велики преокрет! Олуја и пљускови током ноћи, а за сутра спремите јаке живце и кишобране
Синоћ се одвијала драма поред гробља у Нишу! Станари мислили да је бачена бомба, а онда уследио шок, још увек не знају шта се догодило
Огромно незнање и велики мрак је покрио душу нашег српског народа. Моја маленкост обавезно изгрди на крштењу родитеље и кума кад угледам на руци детета црвени конац и да су се усудили да са тим концем црвеним се поносе кад дођу у манастир на крштење и претрпе срамоту кад маказицама одсечем, бацим на под и згазим конац, пре него почнем свету тајну крштења.
Како би рекао наш чувени патријарх Павле: Ја рекох и спасох душу. Тако и ти сестро, где можеш сведочи истину, а где не можеш и не чују те, јер су пуни себе и гордости, ти се помоли и предај Богу своју молбу уразумљења и биће боље од било какве расправе свакако.“
Дакле, према Цркви, ношењем црвеног конца нећете постићи ама баш ништа, осим што ћете се удаљити од сопствене вере и Бога.
Извор: Ало.рс/Ј.Ш.
