Званични подаци који су се појављивали нису осликавали стварну слику.
Економиста Алексеј Бајер тврди да је руска економска статистика је збирка лажи и извртања. Она има за циљ да убеди људе код куће да њихова економија напредује упркос рату, а људе у иностранству да економске санкције Запада не функционишу и да их стога треба укинути. Многи међународни економисти, укључујући званичне организације, прихватили су ову врсту руске пропаганде.
„Када су Русији уведене строге санкције на почетку њене инвазије на Украјину, очекивало се да ће руска економија пасти за неких 10-15% током 2022. То се није догодило: на основу званичних података, реални руски БДП или БДП прилагођен инфлацији смањен за само 2,2%. Русија је заправо имала боље резултате у рату и под западним санкцијама него током пандемијске 2020. године, када се њена економија смањила за 2,6%. Ово је дало председнику Владимиру Путину муницију да промовише економска достигнућа Русије. Обраћајући се Руској унији индустријалаца и предузетника, а недавно и на седници кабинета министара, он је тврдио да је привреда одбацила санкције, да је терен очишћен од стране конкуренције, а домаће компаније сада могу успешно да се шире“, рекао је Бајер а преноси The Jerusalem Post.
Шта је показивала статистика
Међународни економисти су били подједнако оптимистични, наводи он.
„Прошле јесени, Међународни монетарни фонд је очекивао да ће се руска економија смањити за још 2,3% 2023. године; сада предвиђа раст од 0,3%, праћен још бржим растом од 2,1% у 2024. Ово је такође повољно у поређењу са предратним годинама: пре пандемије, руска економија је расла у просеку за само око 1% годишње. Друге међународне организације, као што су Светска банка и ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој), мање су оптимистичне, али су такође прилагодиле своја очекивања навише. Сви ови резултати бољи од очекиваних и још ружичастији сценарији засновани су на званичним подацима руске владе. Међутим, од почетка инвазије, многе руске статистике више нису јавно доступне а оне које јесу њима се не може веровати. Напротив, може се претпоставити да власт која лаже о свему осталом лаже и о својој економији“, навео је он,
Током Хладног рата, ЦИА је закључила, користећи совјетске статистике, да је Совјетски Савез имао другу по величини економију на свету чија су величина и производне могућности биле конкурентне онима у Сједињеним Државама. Али када је комунизам пао, испоставило се да руска економија није много већа од португалске.
„Статистика у савременој Русији је подједнако варљива. Иако влада каже да је преусмерила сав свој извоз нафте и вец́и део свог природног гаса из Европе у Азију, ово не узима у обзир огромне попусте по којима сада продаје своје ресурсе. Од почетка рата Русију је напустило чак милион младих, а пола милиона је послато да ратује. Само ова два фактора нису могла а да не нанесу велику штету руској економији, дајући лаж званичној економској статистици. У недавном чланку у часопису Фортуне, истакнути економисти са Универзитета Јејл, Џефри Соненфелд, Стивен С. Роуч и Стивен Тијан, сецирали су како је прогноза ММФ-а имитирала Путинове обмане о стању руске економије“, рекао је он.
Инфлација све говори
Истиче да је најбољи начин да видите како Русија фалсификује своје економске податке је у њеној статистици инфлације.
„Званично, инфлација је достигла врхунац прошлог априла на око 18%, а пала је 2022. године. У фебруару 2023. износила је 11%. То није много горе него пре почетка рата, када је инфлација износила око 9%. Званичну цифру је немогуће потврдити или оповргнути, али здрав разум и индиректни докази сугеришу да је стварна инфлација знатно виша. Руска индустрија и потрошачка тржишта у великој мери зависе од увоза робе и компоненти. Пре рата, руски увоз долазио је претежно са Запада. Од увођења западних санкција, морала је да набавља увоз или на сивом тржишту или проналажењем нових добављача у незападним земљама. Укидање санкција укључује ризик од секундарних санкција, за које руски партнери желе да буду надокнађени. Кружни путеви испоруке такође укључују додатне трошкове. Коначно, пошто је смањен број потенцијалних извора снабдевања, закон економије сугерише да цена коју наплаћују преостали добављачи неизбежно расте“, рекао је он.
Према његовим речима, као резултат тога, иако је званично руски увоз опао за само око 12% током 2022. године, њихове физичке количине су се смањиле за далеко већу маржу.
„У међувремену, домаћа понуда је смањена одласком стотина страних компанија. Домаћа производња је такође опала јер се ослања на стране компоненте. Поред тога, Блоомберг је открио да су приходи најсиромашнијих руских домаћинстава повећани исплатама војницима који се боре у Украјини и њиховим породицама. Како је много запослених регрутовано или је побегло у иностранство, недостатак радне снаге је приморало послодаваце да понуде веће плате. Коначно, премија за корупцију која је увек била висока у Русији је неизбежно порасла због ратне неизвесности. Све ово заједно сугерише да су потрошачке цене у Русији у стварности расле много брже него у званичној статистици – или бар за 30%. То је заправо конзервативна процена. Према Ромиру, независној истраживачкој групи, инфлација у категорији основних производа, такозване брзе робе широке потрошње, прошле године је износила 48 одсто. Састојци за боршч, још једно мерило цена основних производа у Русији, порасли су за 56%. У међувремену, инфлација у балтичким државама и Пољској мерила се близу 20 одсто, а у Мађарској око 25 одсто 2022. године. Мало је вероватно да је Русија, која је водила рат и која је под строгим санкцијама, могла да постигне нижу стопу инфлације. Упркос прогнози ММФ-а, једини раст који ће Русија видети ове године биће у њеним лажима и пропаганди док покушава да убеди јавност у земљи и иностранству да је успешно превазишла западне санкције“, навео је он.
Извор: МОНДО
