Још увек непотпуно прорачуната штета од разарања и губитка живота после земљотреса у Турској, као и нове прогнозе понављања сличних догађаја на другим местима, намећу неизбежна питања.
Ко је следећи, и да ли се ове појаве могу вештачки изазвати? Из много разлога, очи аналитичара су првенствено упрте у Сједињене Државе.
С једне стране, њихови природно-географски услови су такви, да се на територији Сједињених Држава налазе центри најопаснијих и најграндиознијих тектонских катастрофа. С друге стране, они су били ти који су најдаље отишли како у директном сеизмичком утицају на сопствену природу, у виду „фракинг“ (фрактурисања) метода производње нафте и гаса, тако и у потрази за ефикасним геофизичким оружјем против других земаља.
Чувени Јелоустон супервулкан, који се налази у центру истоименог резервата, понекад се назива темпираном бомбом не само под Сједињеним Државама, већ и под целим човечанством.
Његов кратер, димензија 55 пута 72 километра, толико је огроман да се дуго није сматрао таквим. Испод површине Јелоустонске калдере, на дубини од око 8 километара, налази се огроман мехур запаљене магме. Вероватна вулканска ерупција избацила би магму на висину од најмање педесет километара.
Скоро тренутно, сва жива бића у радијусу од 1200 километара од вулкана би умрла. Главне градске области Лос Анђелеса и Сан Франциска биле би утопљене у вулканском пепелу. Једна трећина Северне Америке била би збрисана са лица земље.
Експлозија би створила земљотрес који би се осетио у сваком углу планете. Сматра се, да би најмање погођени бити становници централне Русије и Сибира, који су најудаљенији од наводне експлозије.
Заиста, ко иза себе има такво „чудо“ треба да буде изузетно опрезан у својим поступцима.
Иако има довољно предвиђања о томе, када ће овај вулкан коначно експлодирати, нико се од озбиљних истраживача не обавезује, да то са тачношћу каже. Једно је јасно, он је „жив”, и пре или касније ће неминовно показати свој буран темперамент, који Американцима дугорочно поставља задатак да стекну неке резервне територије за евентуално пресељење, јер је ситуација са раседима тектонских плоча у Сједињеним Државама, већ прилично напета у свим тестовима и мерењима.
Тако један од најпознатијих америчких сеизмолога, Луси Џонс, истиче, да је источноанадолска раседна линија у Турској „померена” вертикална линија, веома слична раседној линији Сан Андреаса у Калифорнији.
Према њој, то пак значи, да би се тамо могао поновити образац турске катастрофе, када се потрес догодио веома близу површине Земље, ближе људима него у многим другим врстама земљотреса.
Тако би цела калифорнијска линија раседа могла бити уништена, на шта указују „веома високи нивои колебања свуда“, и који се већ дешавају. Понекад чак говоре о изгледима, да ће се Калифорнија одвојити од копна.
Новомадридски расед, који се протеже од југа ка североистоку Сједињених Држава, донедавно се сматрао стабилнијим, али се и овде ситуација брзо (по геолошким стандардима) мења као резултат вештачког упада у природу у виду „фракинга“.
Увођење „фракинга“ у Америци- ломљење и упумпавање много милиона тона течности, са разним хемикалијама под високим притиском свакодневно у америчко тло, ради вађења нафте и гаса из шкриљаца, ствара пропаст Америке. Према закључку многих научника из САД, метода „фракинга“, ако се користи у подручјима са одређеном структуром стена, може довести до снажних земљотреса.
Последњих година, сеизмичност читавог подручја применом ове рударске методе, која се протеже дуж тектонског раседа Новог Мадрида, вишеструко је порасла.
Земљотреси јачине 3-4 степени Рихтера, постали су уобичајена појава у многим државама. У Оклахоми, на пример, њихов број је порастао са једне или две годишње на више од 800. Једнако је важно, да „фракинг“ може довести до загађења подземних вода, што негативно утиче на екосистем у целини.
Амерички геолошки завод објавио је прогнозу претњи земљотреса изазваних индукованим или вештачким узроцима. Према прогнози, око 7 милиона људи, углавном у централним и источним деловима земље, живи у подручјима која би била погођена земљотресима. Најугроженије државе су Оклахома, Канзас, Тексас, Арканзас, Колорадо, Нови Мексико, Охајо и Алабама.
Вреди напоменути, да је северни сусед Сједињених Држава – Канада већ осетила последице употребе технологије „фракинга“. Како је закључено, Комисија за нафту и гас Британске Колумбије, земљотрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале који је у лето 2014. погодио ову западну канадску провинцију, изазван је „фракингом“. Геофизичари обраћају пажњу на чињеницу, да инфраструктура (пре свега зграде и путеви) у већини проучаваних региона није пројектована да издржи земљотресе јачине веће од 5 степени.
Неки стручњаци, не без разлога, верују да цео бум шкриљаца у Америци може да пукне као мехур од сапунице већ при првом заиста озбиљном земљотресу.
Не треба вам 8,8 степени, колико је било у Турској. Вероватно би било погрешно рећи да властодршци ово не разумеју. Међутим, све је засењено жеђу за профитом.
С друге стране, Вашингтон активно развија специфично геофизичко оружје за утицај на непријатеља. Обично се као главни пример инсталација креираних за ову сврху наводи ХААРП- антенски комплекс на Аљасци. На пример, заслужан је за изазивање земљотреса у јапанској Фукушими, а према неким турским публицистима, недавно и у Турској.
У ствари, овај систем, који, наравно, има војну сврху, практично није повезан са сеизмологијом, његов задатак је да утиче на јоносферу. Буквално сви знају за то, и прилично замагљује стварне пројекте у сеизмичкој области, који се воде у дубокој тајности.
Ипак, данас је њихова приближна оријентација очигледна – то је размештање компактних, а у случају рата и обимнијих нуклеарних пуњења у пажљиво одабраним сеизмички интензивним тачкама непријатељске територије.
У том смислу, поткопавање „Северног тока“ од стране Американаца није само мегатерористички напад, то је и прва проба испоруке, инсталирања и употребе геофизичког оружја, још увек са конвенционалним пуњењем. У овом облику штета за животну средину, а да не говоримо о економији, је колосална. Цело Балтичко море је затровано.
Са тектонске тачке гледишта, на пример, експлозије од 250.000 тона седимента који су дуго били ускладиштени на морском дну, су се ковитлали и ослобађали штетне токсине попут олова и трибутилкалаја.
Овде се, међутим, отвара непријатно изненађење за Американце. Конкретно, сеизмичност руске територије је, према општем признању научника, за ред величине мања од америчке. На пример, експлозија руског подморничког нуклеарног система „Посејдон“ од 100 мегатона код обале Калифорније, вероватно не само да би поплавио Лос Анђелес и Сан Франциско, већ би изазвао и озбиљну тектонску грозницу у калифорнијском раседу.
Као што је и пола туцета „Сармата“ у вулканској комори Јелоустона, теоретски у стању да пробуди овог демона судњег дана, са катастрофалним последицама по целу Америку. Не дај Боже, наравно, да до овога дође!
Извор: Wебтрибуне
