Британски „краљевски“ маринци су били распоређени у Украјини и учествовали су у низу “високо ризичних“ операција. Командоси су били укључени у ‘дискретне операције’ и извршавали задатке у ‘изузетно осетљивом окружењу’, тврди генерал-потпуковник Роберт Магован – заменик начелника британског штаба одбране и бивши шеф Краљевских маринаца.
Министарство одбране је раније ове године известило да је мали контингент британског војног особља стациониран у Украјини како би обезбедио британску амбасаду у Кијеву и одржао дипломатско присуство владе тамо. Али признање генерал-потпуковника Магована представља преседан – ово је први пут да је високи војни званичник потврдио да су британски маринци распоређени у Украјину због руске инвазије.
Тајне операције у Украјини
У коментарима објављеним у “Глобе анд Лаурел” – званичном часопису Краљевских маринаца – Магован је рекао:
“У јануару ове године, 45. командос група распоређена је у кратком року – из дубине мрачне, северне норвешке зиме, како би евакуисала британску амбасаду у Кијеву а особље преместила у Пољску. Онда су се у априлу вратили у Украјину како би поново успоставили дипломатску мисију, пружајући заштиту критичном особљу. Током обе фазе, командоси су подржавали друге дискретне операције у изузетно осетљивом окружењу и са високим нивоом политичког и војног ризика.”
Портпарол Краљевске морнарице рекао је за МаилОнлине да су “краљевски маринци распоређени у Украјину да подрже дипломатско присуство Велике Британије у земљи и да нису имали никакву борбену функцију.”
Пре руске инвазије 24. фебруара, а како се ратна опасност повећавала, британски министар одбране Бен Волас рекао је да је мали контингент војног особља био у Украјини да испоручи оружје и да помогне у обуци војника. Касније је објављено да је британско војно особље, укључујући оперативсе САС, послато да украјинским војницима пружи обуку о системима наоружања након што је рат почео. Али Министарство одбране је у то време инсистирало да ниједан британски војник није био укључен у борбене операције.
“Британско војно особље је распоређено да подржи разговоре о значајној обуци коју Оружаним снагама Украјине нуди Велика Британија. Они немају борбену функцију”, навели су у саопштењу.
45. командос групу чине специјалци посебно оспособљени за арктичко ратовање а њени људи су били распоређени током вежби у Норвешкој пре него што су послати у Украјину да изврши брзу евакуацију особља амбасаде. Евакуације кључних званичника и дипломата из Кијева су се десиле непосредно пре инвазије Русије. Маринци су се потом у марту вратили у Норвешку где су учествовали у највећој војној вежби НАТО-а од 1980-их. Отприлике 30.000 војника из 28 земаља Европе и Северне Америке било је укључено у војне вежбе које су носиле назив “Цолд Респонсе 2022”. Вежбе су имале за циљ да покажу како ц́е уједињене мултилатералне снаге бранити Норвешку и северни бок Европе од противника. Али признање британског генерал-потпуковника сугерише да се неколико маринаца вратило у Кијев само месец дана након вежби да би спровели тајне операције усред рата у Украјини.
„НАТО неће слати војнике у Украјину“
Подсећања ради, у марту је генерални секретар Алијансе Јенс Столтемберг изјавио да НАТО нема намеру да своје војнике шаље у борбу у Украјину. Он је тада током боравка у војној бази у Ласку у Пољској рекао да НАТО подржава Украјину, шаље јој противтенковско и противавионско оружје, хуманитарну и новчану помоћ, али да не намерава да шаље у ту земљу војску, јер НАТО ње део тог сукоба са Русијом.
„НАТО није део овог сукоба зато не намеравамо да шаљемо никакву војску на Украјину, ни авионе у украјински ваздушни простор“, казао је тада Столтенберг после обиласка базе и разговора са пољским председником Анџејом Дудом.
Први човек НАТО је и тада упозорио да све обавезе из члана 5. споразума НАТО, о томе да је напад на једну чланицу напад на све савезнике, остају на снази.
„Бранићемо сваки центиметар НАТО“, рекао је Столтенберг.
Извор: Ало
