За Москву је улазак Финске у НАТО црвена марама. У тој скандинавској земљи подижу ограду на граници са Русијом и припремају се за најгори сценарио.
„Било нам је јасно да је наш улазак у НАТО за Русе прелазак црвене линије“, каже Јуха Мартелијус, заменик директора за одбрамбену политику у финском Министарству одбране, пише Дојче веле.
Застава Финске подигнута је испред седишта НАТО почетком априла. „Чекамо на некакву реакцију“, каже Мартелијус, мислећи на великог суседа са истока.
Две земље деле 1.340 километара границе. Сада Финска на двеста километара подиже граничну ограду од три метра висине.
Ограда није ту да спречи евентуални упад руске армије, већ јер су протеклих година Русија и Белорусија циљано усмеравале мигрантске токове ка земљама ЕУ. Биле су погођене и балтичке земље и Пољска, које су све подигле ограде.
Слично се 2015. и 2016. дешавало у финском делу Лапоније, те сада и Хелсинки подиже ограду.
Нови односи са Русијом
Иако одлука нема везе са руском агресијом на Украјину, тај рат делује као потврда да је Финцима паметно да негују скепсу према Русији. „Видели смо шта Русија ради у Украјини, дакле све је могуће“, каже о томе Мартелијус.
„Људи су разумели да је ово нулта година наших нових односа са Русијом. Без обзира како се ово у Украјини заврши, наши односи са Русијом биће сасвим друкчији“, додаје он.
После Зимског рата (1939/40) кад је Совјетски Савез напао Финску, односи две земље били су уздржани, али коректни.
У градићу Иматри, у чијој близини се сада диже ограда, градоначелник Матијас Хилден каже да није одушевљен том граничном баријером. „Штета је да нам је уопште потребна“, наводи он за ДW.
Прича да се раније у граду нико није штрецао када би чуо руски језик. Место је само седам километара од границе, Руси су били купци скоро половине некретнина у региону, други су долазили да пазаре.
„Људи су веома нервозни“
Већ је локдаун током пандемије значио мање људи и мање промета за многе продавнице. Друге је у банкрот отерало то што од увођења санкција против Русије више нема поузданих муштерија из суседне земље.
Данас, каже градоначелник Хилден, сигурно би руски језик у Иматри изазвао подозривост. „Добро је што се припремамо за претње које постају извесније у будућности.“
Вилијам Денисук, који дуго живи у овом граду, каже да се међу познаницима већ прича о могућности да Руси једном нападну. „Људи су веома нервозни“, прича он за ДW.
Иако тај сценарио још делује мало вероватно, и Јуха Мартелијус из Министарства одбране има бриге. Каже, пре агресије на Украјину, знало се да је Русија спремна на војне потезе у екстремним случајевима. „Сада знамо да су спремни на војну силу и у случајевима који не изгледају екстремно.“
У пограничним шумама, које се крче како би се подигла ограда, пуковник финске граничне заштите Мика Ритконен каже да нема назнака да Русија „у непосредној будућности“ планира напад на Финску.
Али додаје: „Зна ли неко шта ће Русија у будућности радити? Ја рецимо не знам. Морамо бити спремни.“
Извор: Б92
