Заједно са Макроном у Пекингу је била и Урсула фон дер Лајен
Макронова тродневна посета отвориће врата за друге посете европских лидера, будући да би италијанска премијерка Ђорђа Мелони и високи представник Европске уније за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ требало да отпутују у Пекинг средином априла.
Подстицање Кине да одигра позитивну улогу у настојању да се заустави рат у Украјини и спречи кинеско сврставање на страну Москве против западног табора, два су главна циља посете француског председника Емануела Макрона и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Кини.
Западне земље рачунају на Макронову посету Кини, будући да је француски председник у стању да се упусти у дугу и дубоку дискусију са кинеским председником Си Ђинпингом о питању које мучи Запад, а то је украјински рат.
Како би ојачала француску позицију, Европска унија је одлучила да пошаље у посету и председницу Европске комисије, као знак да француски председник носи поруку коју шаље цела Европа, а можда чак и поруке из Вашингтона, који је, како наводи амерички лист Политицо, подржао ову посету.
Овде се намећу бројна питања о тајни оваквог европског хрљења према Кини у овом тренутку, као и какве карте Европа држи у својим рукама како би наговорила Пекинг да изврши притисак на Русију и заустави рат.
Међутим, кинески лидер Си Ђинпинг није показао никакав знак промене става према рату у Украјини након јучерашњих разговора са француским колегом Емануелом Макроном, сматрају стручњаци.
Другог дана Макронове државне посете Кини, Си је заузео свој познати став према руској инвазији, рекавши да „све стране“ имају „разумне безбедносне бриге“ и није дао никакав наговештај да ће искористити свој утицај да помогне у окончању сукоба.
– Кина је спремна да заједно са Француском апелује на међународну заједницу да остане рационална и смирена – најдаље је докле је кинески лидер отишао током конференције за новинаре у Великој дворани народа у Пекингу.
Економија на првом месту
Подаци Еуростата, показују да је Пекинг постао највећи извозник робе у ЕУ у 2022. години, док више од 20 одсто увоза у Европи долази из Кине. С друге стране, ова азијска држава је трећи по величини купац европске робе, а девет одсто извоза из земаља ЕУ иде у Кину.
Трговински односи су се претворили у јаку карту коју Си чврсто држи у својим рукама, посебно последњих година. Обим трговинске размене између Пекинга и Европске уније износи 856 милијарди долара, од чега 626 милијарди чини европски увоз из Кине, а 230 милијарди долара кинески увоз из Европе.
Холандија је највећи увозник из Кине у Европској унији, док је Немачка највећи извозник робе у Пекинг.
На глобалном нивоу, Кина је највећи светски извозник с више од 2844 милијарде долара, што чини половину светског извоза робе, а уједно је и други највећи светски увозник иза САД. Вредност кинеског увоза износи 2273 милијарде долара годишње.
Ове бројке сигурно су биле на уму Макрону када се срео са својим кинеским колегом. Као што је Европи потребан Пекинг, тако би и Кина требало да размислити о томе да не изгуби свог највећег клијента у трговању.
„Минирана позиција“
Професор међународних односа на Универзитету југоисточне Норвешке, УСН, сматра да је кинески став о односу према Русији и Западу по питању рата у Украјини „компликован и сложен“, додајући да Кина покушава да заузме позицију која ће јој омогућити да целом овом питању приступа као глобална сила.
У разговору за Ал-Јазееру, норвешки професор је нагласио да Кина до сада није подржала Русију у њеном рату с Украјином, али с друге стране подржава Москву у њеном сукобу с НАТО-ом јер то види као борбу за утицај са Западом.
– Није јасно какву улогу Кина тренутно може да игра, поготово јер Европљани за сада не желе да гурају Русију у преговоре, али желе да је гурну у пораз и доведу до повлачења из Украјине – рекао је он.
Норвешки професор је скренуо пажњу на економску снагу Кине, истовремено упозоравајући да европска економија пролази кроз дубоку кризу због политике дистанцирања од руских извора енергије.
– Имамо САД које врше притисак на Европљане да смање своју зависност о кинеском тржишту. Али ако се то догоди, то ће довести до уништења европске економије – казао је он.
Што се тиче његових очекивања о тачкама о којима ће француски председник разговарати са својим кинеским колегом, професор сматра да је „Европљанима Кина потребна како би играла посредничку улогу у украјинском рату, посебно након успеха који је Пекинг остварио у посредовању између Саудијске Арабије и Ирана“.
Међутим, истиче да постоје опречна мишљења између Европљана и Кинеза, јер Европљани желе да Кина увери Русију да се преда, док Пекинг не жели да Русију поразе земље које су чланице НАТО-а.
Пекинг и Вашингтон
Крис Дојле британски стручњак за међународне односе, очекује да ће пут уверавања Пекинга да изврши притисак на Русију да преговара о окончању рата у Украјини бити дуг, поготово ако се узме у обзир да обе стране тренутно не желе да зауставе рат и да желе да поразе ову другу.
Он је нагласио за Ал Јазееру да постоје само две стране способне да зауставе рат, а то су Кина и САД, међутим свака страна има своје рачунице. Америка не жели да Русија изађе као победник из рата, као што Кина не жели да Русија из овог рата изађе поражена. Због тога ће Пекинг и Вашингтон морати да се нађу на средини пута.
Сматра да је улога Европљана управо у томе да увери Кину да изврши притисак на Русију да преговара и спречи Пекинг да стане на страну Москве, као и да пренесу уверљиве поруке од Американаца.
Карта коју имају Европљани да увере Кину и даље остаје економска, јер ако Кина гледа на Русију као на савезника, она зна да тај савезник постепено губи снагу и слаби у односу на важног економског савезника, а то је Европска унија.
Пекинг ће због тога морати да балансира између својих стратешких и виталних интереса како би заузео став који није потпуно непријатељски према Западу у погледу украјинског рата.
Извор: Srbija Danas
