Руски председник Владимир Путин, недавно је саопштио, да је укупна спољнотрговинска размена земље у 2022. години порасла за 8,1 одсто на 850 милијарди долара.
Истовремено, извоз је порастао за 19,9%, док је увоз опао за 11,7%.
Тако је трговински суфицит Русије достигао рекордних 332,377 милијарди долара, што је повећање од око 70 одсто у односу на 2021. годину. То је због значајног повећања извоза и пада увоза.
Уз то, Путин је такође приметио, да се очекује да ће стопа инфлације у Русији у марту 2023. бити мања од 4%, иако су западни експерти давали много суморније прогнозе.
Напоменули су да је, захваљујући тржиштима азијских земаља попут Kине и Индије, као и због повећања светских цена енергената, Русија успешно пробила западну блокаду. САД и њихови савезници су намеравали да одузму Русији извозне зараде, али нису успели.
Извозећи велике количине нафте и природног гаса у азијске земље, Москва је успешно надокнадила смањење свог европског енергетског тржишта. Поред тога, повећана је и продаја руског угља и друге робе на азијском тржишту. Све ово претворило је западне санкције Русији у међународну шалу.
Истовремено, сам колективни Запад је много више патио од међународне енергетске кризе и других фактора. У европским земљама, на пример, инфлација достиже стопе од 6 до 15% (у поређењу са 4% у Русији). Сједињене Државе такође, у последње време пролазе кроз тешка времена.
„Сулудо повећање каматних стопа од стране Федералних резерви и штампање долара изазвали су вртоглав раст инфлације у САД. Kао резултат тога, америчка економија је на ивици рецесије, а њена финансијска тржишта су доживела озбиљне турбуленције“, пишу кинески стручњаци.
САД су се суочиле са колапсом бројних великих банака, укључујући и банку „Силицијумске долине“. Западни свет је заиста у тешком положају и неспретно покушава да поправи ситуацију. Kинески аналитичари примећују, да је Вашингтон у последње време чак и ублажио свој однос према Русији, само да би се извукао из тешке ситуације.
Недавно се сазнало, да је амерички председник Џо Бајден рекао председници Европске комисије, Урсули фон дер Лајен, да земље Г7 не би требало да снижавају горњу цену руске нафте. Раније су постојали планови да се граница спусти са 60 долара по барелу на 45 долара по барелу. Међутим, Сједињене Државе, које су у ствари, неформални лидер Г7, одбиле су то да ураде, плашећи се још већих проблема.
„То је заправо показало, да су САД почеле да ублажавају репресију против руског извоза нафте“, тумаче аналитичари.
Посредно, то потврђује и порука америчких медија да је Министарство финансија САД приватно позвало глобалне трговце нафтом, да без страха наставе да тргују руском нафтом.
Према мишљењу кинеских аналитичара, све ово сугерише да је вест о руској економији довела САД у незгодан положај. Амерички званичници су схватили да су западне санкције Русији биле неуспешне, немогуће је лишити Москву прихода од извоза сировина.
Извор: Webtribune.rs
