Уколико ситуација у буџету буде повољна, најстарији грађани моћи ће да рачунају највероватније на увећање чека за 15 одсто
Пензионери у Србији на јесен ће примити износ који ће бити већи за најмање 4.000 динара. Уколико ситуација у буџету буде повољна, најстарији грађани моћи ће да рачунају највероватније на увећање чека за 15 одсто, што ће у просеку бити око 6.000 динара.
Овај план повећања пензија најавио је председник Србије Александар Вучић, уз чврсто обећање да пензионере до краја године очекује двоцифрен проценат раста примања. Једини фактор који би могао да поремети планове државног врха је шира, глобална нестабилност.
– Сагледаћемо ситуацију у јуну, а онда ћемо ићи на велико повећање пензија, можда већ од септембра. Биће сигурно веће од 10 одсто. Зависно од финансијске ситуације можда у октобру и новембру буде још једно повећање. Пензионери ће свакако бити врло задовољни. Значајно ће да расту и плате, али да видимо прво како ће да се одвија година – рекао је шеф државе.
Вучић је, после финансијске анализе прва два квартала, најавио и даљи раст плата, уз ограду да се то неће догодити само уколико се Србија суочи са већим проблемима.
– Ти проблеми могу бити само политички – једно је Косово, а друго однос према украјинском рату. Није лако издржати ту позицију, али борићемо се – казао је Вучић.
Најавом са врха државе најстарији грађани свакако да ће бити задовољни. Планирани раст, заједно са повећањима са краја 2022, односно из јануара ове године, пензионерима ће помоћи да очувају животни стандард у условима инфлације и таласа поскупљења основних животних намирница. Најстарији могу да се надају и благом скоку примања, јер би најављено повећање, према тренутним пројекцијама, требало за који проценат да „пребаци“ пад животног стандарда најстаријих. Зависно од тога како „понесе“ буџетска година, али и од финалне одлуке о висини повећања, „пребачај“ би могао да буде и већи од пет одсто, или у новцу – пар хиљадарки. То би се догодило у варијанти да се пензионерима на проценат инфлације, дода још мало преко, односно да повећање буде до 20 одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене у јануару ове године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 15,8 одсто. Цене робе и услуга које се сматрају као лична потрошња у јануару 2023. године, у односу на децембар 2022. године, у просеку су повећане за 1,4 одсто.
Више од конкретних износа, међутим, најстаријима значи потврда да ће пензије држати корак са поскупљењима трошкова живота. Крајем прошле године измењен је и допуњен Закон о ПИО који је предвидео нови начин усклађивања пензија којим је ојачана веза између економског развоја земље и раста стандарда пензионера. У рачуницу обрачуна, предвиђено је, улазиће низ фактора међу којима и учешће пензија у БДП. Пензије су 1. новембра прошле године повећане за девет, а почетком 2023. за 12,1 одсто, преносе Пензионисани.рс.
УСКЛАЂИВАЊЕ СА ПЛАТАМА
Новом шемом обрачуна пензија, усвојеном крајем 2022. године обрачунато је учешће нето пензија и увећања у БДП-у од 9,3 одсто, дакле мање од 10 одсто. То је био један од кључних фактора повећања пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања од јануара ове године. Пензије су усклађене са процентом промене просечне зараде, односно за 12,1 одсто. У односу на децембар 2021. оне ће у 2023. години бити веће за трећину.
Извор: Ало!/Пензионисани.рс
