БЛАГОДАТ ДУХА СВЕТОГ
Старац Пајсије Светогорац један је од најуваженијих православних стараца 20. века, а овде нас подучава томе шта је у животу истинска радост.
Кроз разговор са једном верницом, свети старац Пајсије поручује нам шта је крајњи циљ духовне борбе сваког верника.
Старче, понекад не могу да се радујем, па помишљам да можда радост и није за мене.
Ма шта кажеш? Радост није за тебе? А за кога је? За репатог? Јеси ли пошашавила. Радост је за човека. Бог није дао тугу; дао је само радост.
Али зашто онда, Старче, не осећам увек радост?
Када твој ум није у Богу, како да осећаш Божију радост? Заборављаш на Христа, па ти се ум непрестано окреће око послова и машина. Тако се зауставља твоја духовна машина. Укључи молитву и тихо појање, па ћеш да трчиш и као чигра да се окрећеш око Христа.
Само у Христу човек налази ону праву, истинску радост, јер једино Христос даје радост и праву утеху. Где је Христос, тамо су и истинска радост и рајско ликовање.
Човек који је далеко од Христа, и нема истинску радост. Може да машта: „Урадићу ово, урадићу оно, ићи ћу тамо, ићи ћу онамо..“, може да буде поштован, може да трчи по забавама и да се радује, али радост коју осећа не може да испуни његову душу. Таква радост је материјална, светска, али материјална радост не испуњава душу, па човек остаје са једном празнином у срцу. Знаш шта каже Соломон? „Саградио сам кућу, засадио виноград, направио башту, сабрао злато, стекао сам све што ми је срце желело, да бих на крају схватио да је све – таштина.“
Светска радост, пружа нешто времено, нешто за овај тренутак, не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост је рајски живот. Они који су прошли прво Распеће, па су потом духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. Пасха, Господња Пасха! А после наступа Педесетница! А када човек дође до Педесетнице и на њега сиђе огњени језик, Дух Свети, тада се све завршава…
Ове Старчеве речи изражавају крајњи циљ духовне борбе сваког верника, а то је – задобијање Духа Светога. Када човек постане причасник боготвореће благодати Духа Светога, тада он достиже стање обожења, стање „бесконачног савршенства“.
