Европска комисији се изгледа спрема да из времена мира пређе у време рата
Европска комисија, како се чини, озбиљно ради на плану који би Европи дозволио да се из мирнодопских услова пребаци у ратне услове. Наиме, како пише „Шпигл“, позивајући се на изворе, постоји план који предвиђа да се крене у масовну производњу муниције, и то у читавој Европи. План Европске комисије јесте драстичан раст производње муниције на континенту.
У плану који наводно постоји, чланице ЕУ треба да обезбеде не само довољне залихе за Украјину која се бори са руском инвазијом, већ и да попуне складишта са муницијом у свим земљама чланицама ЕУ. Према документу, који ће комисија наводно ускоро представити амбасадорима земаља чланица, и у који је „Шпигл“ имао увид, постоје три сегмента.
Први предвиђа тренутно повећање испоруке муниције, посебно артиљеријских граната од 155 мм, Украјини. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ ускоро ће предложити додатни пакет подршке у вредности од милијарду евра за набавку муниције, пре свега граната од 155 мм.
Други предвиђа заједничку куповину муниције калибра 155 мм од стране Европске одбрамбене агенције ЕДА како би се попуниле рупе у залихама чланица ЕУ и обезбедило снабдевање Украјине на дужи рок. Трећи има за циљ да обезбеди дугорочно повећање европских капацитета за производњу муниције како би се узела у обзир промењена безбедносна ситуација.
Хитна помоћ за први сегмент треба да следи већ успостављени образац: државе ЕУ снабдевају Украјину и заузврат добијају новац од Европског мировног фонда (ЕПФ). Њено финансијско покриц́е је вец́ три пута повећано за по 500 милиона евра, а у децембру је одлучено да се повец́а на две милијарде евра. Чим буде спроведена, стићи ће додатних милијарду евра које Борељ треба да предложи.
Време мира је завршено
Други сегмент плана садржи веома јасну поруку – прошло је време када се веровало да је мир у Европи обезбеђен. Ситуација се из темеља променила нападом Русије на Украјину, о чему би државе ЕУ требало да воде рачуна – набављањем већих количина муниције на дужи рок. Ово би требало да успе уз помоц́ пројекта ЕДА.
Земље чланице и Украјина треба да ставе своје прикупљене потребе у равнотежу како би „поставиле масивну наруџбину и дале индустрији јасан сигнал потражње“, пише лист. Према мишљењу Комисије, само ако је индустрија сигурна да постоји таква потражња, биће спремна да дугорочно повећа своје производне капацитете.
Набавка би могла бити моделирана по узору на агенцију за набавку Оццар, која се већ бавила заједничким пројектима наоружања као што је војни транспортни авион А400М. Државе би тамо могле да региструју своје потребе, а агенција би потом преговарала о уговорима. Алтернативно, „водећа нација“ би могла да преузме ову улогу и купи муницију за друге укључене земље, наводи лист.
За део који се испоручује Украјини, онда би требало да буде надокнада од ЕПФ-а. Комисија се нада и да ће здружена поруџбина довести до знатно смањења цена. Чак 25 од 27 чланица ЕУ и Норвешка већ су изразиле интересовање за учешће у овом пројекту, који би требало да траје седам година.
У трећем сегменту, основни проблем тек треба решити – залихе муниције у државама ЕУ које се „брзо смањују“ и њихови неадекватни капацитети за производњу залиха, које сада треба „брзо повец́ати“.
Међутим, Комисија не оставља никакву сумњу да себе види више у улози посредника и организатора, на пример тако што идентификује недостатке у производним капацитетима и помаже у набавци. Ауторитет Урсуле вон дер Лајен види стварну одговорност у индустрији и владама држава ЕУ. Министри одбране би требало да о овоме разговарају на неформалном састанку у Стокхолму, који би требало да буде одржан следеће седмице.
Одлуке би могле да буде донесене на следећем самиту влада и председника, и то крајем марта.
Руси испаљују десет пута више од Украјинаца
Такви планови нису сасвим нови. Још прошлог новембра Борељ и европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон предложили су заједничку куповину муниције по моделу набавке вакцина против корона вируса. Међутим, писмо министрима одбране ЕУ остало је углавном без последица.
Тек када је шефица естонске владе Каја Калас поново изнела ту идеју на самиту почетком фебруара, ствари су кренуле. Комисија се овога пута не плаши проблема сличних онима при набавци вакцина јер, за разлику од ковид вакцина, муниција 155 милиметара није производ који тек треба да се развије. Зато је главна ствар сигнализирати индустрији да постоји сигурна потреба.
Додатно, снабдевање Украјине муницијом је сада несигурније него што је то био случај на јесен. Не само да Комисија то више пута наглашава у свом плану набавке, већ је то и у поверљивом документу за дискусију Министарства одбране Естоније, у који је „Шпигл“ имао увид.
Сходно томе, Русија испаљује 20.000 до 60.000 артиљеријских граната дневно, око десет пута више од Украјине. Међутим, европска одбрамбена индустрија може да произведе само 20.000 до 25.000 граната месечно.
Естонци, међутим, процењују, на основу информација из индустрије наоружања, да би тај број могао да се повећа седам пута. Већ ове године могућа је производња милион граната 155 милиметара, трошкови би били око четири милијарде евра. Комисија не жели да потврди да ли је то реално. С друге стране, Естонци у свом документу позивају на већу брзину.
Биће потребни „изузетни напори“ и „брзе одлуке“ да се ове године повећа набавка муниције – „то захтева озбиљност ситуације у Украјини“, пише „Шпигл“.
Извор: Srbija Danas
