Упркос девет пакета западних санкција, руска економија се прошле године суочила са малим смањењем БДП-а. Према подацима државне службе за статистику, БДП ове земље ће 2023. године бити мањи за само 2,1 одсто.
Према процени Међународног монетарног фонда (ММФ), ове године се очекује чак и раст руске привреде од 0,3 одсто. Како преноси Франце 24, очигледна отпорност руске привреде првенствено је последица раста цена нафте и гаса, што је компензовало смањење извоза гаса од 25 одсто.
Европска унија, као један од главних трговинских партнера Русије, успела је да смањи увоз руског гаса за 55 одсто како би смањила могућност финансирања агресије на Украјину. Како би смањила дефицит, Русија се окренула новим купцима, међу којима су Турска, Индија и посебно Кина.
Гости „Усијања“ били су проф. Михајло Рабреновић, стручњак за стратегијски менаџмент и аналитичар Иван Милетић.
Милетић се најпре дотакао економској повезаности Русије и Кине која је настала при почетку овог рата у Украјини.
– Ако се Русија одваја и све зависи више од Кине, ја не знам колико је то добра одлука за Русију. То је доводи у ситуацију да зависи од кинеске куповне моћи и доводи је у позицију да је Кина господар Русије. Кина постаје главни играч у том Азијском свету. Кина као пандам Америци може Русији да диктира како ће она да води своје ратне операције. Сви знамо да је била ситуација где је Путин причао о употреби нуклеарног наоружања. Након чега је имао састанак са председником Кине Си Ђинпингом где је рекао да од тога нема ништа и ту је све стало – рекао је Милетић.
Рабреновић се надовезао на изјаву Милетића и открио да Кина по неким параметрима осим Русије надраста и САД.
– Овим потезима Кина надраста Русију, али не само њих. По неким параметрима надраста и САД. Тако да имамо једну врсту рецесије у ЕУ. Врло је динамично и ово је једно прелазно време и још увек се не назире у ком правцу ће све ово да се одвија. Не треба да нас изненаде неке нове политичке коалиције и престројавања – истакао је Рабреновић.
Водитељку Јелену Пејић интересовало је да ли постоји могућност да у у 2024. години у Русији нестане новца уколико се не појаве страни инвеститори.
– У зависности од тога у којој ће мери руска економија моћи дугорочно да нађе своје партнере изузев оних који су традиционални у ЕУ, у тој мери ће они моћи да обезбеде своју одрживост – рекао је Рабреновић.
Извор: Курир