За Бајдена, док његов рејтинг међу Демократама опада, постојано опадање подршке јавног мњења за рат у Евроазији показује да његов наратив о борби демократије против аутократије не узимају за озбиљно ни Американци, изузев у неоконзервативним круговима.
И за Путина, такође, иако његов изузетно високи рејтинг добацује до 80 процената и тиме чини његов реизбор – уколико се одлучи да се још једном кандидује – у марту идуће године извесним, постоје растући домаћи притисци. Руска јавност је политички писмена и како време буде пролазило питања ће се множити, узевши у обзир споро напредовање операција у Украјини. Иако се руска економија добро носи са западним притиском, она остаје амалгам економије под опсадом и ратне економије. И сам Путин је акутно свестан потребе да адресира бриге јавности.
Ништа од ракета?
Руска стратегија је укупно гледано била да „исцрпљује“ украјинску војску и присили Кијев на преговоре, а САД су тек сада схватиле да је овај рат заправо рат исцрпљивањем. Бајден је објавио нови пакет војне помоћи Украјини од 460 милиона долара, која ће укључити муницију за хајмарс вишецевне бацаче ракета као и артиљеријске гранате калибра 120 и 155 милиметара. Али, што је посебно значајно, није ништа обећао у вези са далекометним ракетама или борбеним авионима – иако је предвидео да ће наступајући дани бити тешки за Украјину и обећао је да ће САД урадити све што је неопходно да „Русија плати високу цену“.
Да цитирамо Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО, оно што се одвија је „рат исцрпљивањем… битка логистике; питање је како да допремите довољно ствари – ратног материјала, резервних делова, муниције, горива – на линију фронта“. Али рат такође може да мутира пошто западни блок није способан да дефинише своје циљеве у Украјини.
Путин је упозорио да ће западно снабдевање оружјем Кијеву изазвати последице. „Што је већи домет западних система који се допремају Украјини, мораћемо даље да потиснемо ову претњу од наших граница“, рекао је. Једноставно речено, руске снаге могу да створе зону раздвајања у регионима западно од Дњепра. Путин је позвао западне елите да схвате „да је немогуће победити Русију на бојном пољу“.
Ово је део говора који је највише повезан са будућим током специјалне војне операције. Можемо бити сигурни да Русија помно прати да подршка за вођење рата у САД постојано опада и да ово може да утиче на Бајденову политичку рачуницу како се буде разбуктавала поларизована предизборна кампања. Наравно, Бајденова администрација је обезбедила знатна средства која јој омогућују да настави са издашном подршком Украјини током преосталих осам месеци фискалне године која се окончава у октобру, а нема сумње и да ће остали западни савезници такође дати допринос.
Букурешка деветка
Но, Бајден је морао да се задовољи скромним окупљањем Букурешком деветком у Варшави у уторак, док би прикладнији био велики спектакл „Старих Европљана“ Западне Европе који би се окупили у Кијеву/Варшави заједно с њим. Може се тврдити да и ово носи извесну поруку о „западном јединству“.
Уистину, Путинова одлука да заигра на карту Новог СТАРТ споразума је донета у прави час. Ово је исказивање „паметне моћи“ – рат другим средствима. Споља, ово је агресивни потез којим се дипломатски сучељава са Вашингтоном, и у најмању руку настоји да примора САД да покажу самоограничење у разбуктавању рата. Руски стални представник при међународним организацијама у Бечу, Михаил Уљанов, разјаснио је у среду да: „Ситуација може бити ‘враћена на пређашње стање“ уколико САД показу политичку вољу и учине искрене напоре у правцу опште деескалације и стварања услова за свеобухватни Нови СТАРТ.“
Агресивно оријентисана Викторија Нуланд, амерички државни подсекретар за политичке послове, реаговала је у интервјуу за Тас у четвртак речима да је Вашингтон спреман да отпочне разговоре са Русијом о Новом СТАРТ споразуму „сутра“ уколико је и Москва на то спремна. „САД и Москва имају одговорност према свету да одржавају своје нуклеарне арсенале сигурним и безбедним, и требало би да урадимо наш посао“, указала је.
Нуландовој обично не пристаје баш добро тако помирљив речник кад је реч о темама повезаним са Русијом – чак ни кад се ради о задатку да своју земљу стави у исту раван са силом коју презриво сматра нижим обликом живота у динамици глобалне моћи. Ово додатно наглашава Бајденову очајничку тежњу да благовремено спаси Нови СТАРТ.
Европска димензија
Но, овде постоји и европска димензија. Последице по европску безбедност су дубоке, пошто Путин захтева да би будући разговори о контроли нуклеарног наоружања требало да укључе Велику Британију и Француску. Путинова објава драматично је довела нуклеарну претњу пред европска врата.
Да ли ће се Велика Британија и Француска сагласити да ставе своје арсенале нуклеарног оружја под контролу међународних споразума? САД су напустиле Споразум о нуклеарном наоружању средњег домета (ИНФ)[и] из 1987. не осврћући се на европске бриге. Сада је Нови СТАРТ споразум постао жртва америчког сукобљавања са Русијом. Већ постоји растуће незадовољство у Европи да су се САД једине окористиле ратом у Украјини. Ова струјања не смеју бити занемарена.
Како све ово заједно изгледа? Мишљење експерата јесте да ће до марта бити завршен тренинг руских регрута који је уследио после делимичне мобилизације војних резервиста у септембру. Стога, осим наглашене пажње на „демилитаризацији“ кијевских снага у Донбасу, Харковска, Запорошка и Херсонска област су такође под руским оком. Опасно Бајденово подбуњивање Молдавије у уторак довело је Москву у одбрамбени положај у погледу украјинске границе са Придњестровљем – и подсетило је да је контрола над Одесом од виталне важности.
Генерално, Бајденова администрација је збуњена пошто чињенице на терену не показују опипљиве добитке због одлуке да украјинским рукама води рат са Русијом. Украјина је изгубила више територије након што је напустила (под америчким притиском) нацрт споразума до којег се дошло током преговора у Истанбулу у марту. Четири украјинске области су постале део Руске Федерације, и тешко да ће их се Москва одрећи.
Бајден врло добро зна да ће Украјина преко ноћи доживети колапс без америчке војне и финансијске подршке. Упитно је оправдање овако скупог подухвата. Стигма пораза потопиће и тренутни режим у Кијеву.
Западни план, стога, јесте да подржи још једну украјинску „контраофанзиву“, како би Украјина имала неке, било какве, територијалне добитке. Али шансе да Кијев поврати територије које контролише Москва практично су непостојеће. У међувремену, рат је створио нову динамику у кинеско-руским стратешким односима.
Путин је потврдио да Москва очекује посету кинеског председника Сија Ђинпинга, после седница највиших саветодавних и законодавних тела Кине — Кинеске народне политичке консултативне конференције и Националног народног конгреса — које ће у Пекингу почети 4. и 5. марта. Могуће је да ће било каква велика руска офанзива причекати до тог тренутка.
Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард
_________________________________________________________________________________
УПУТНИЦЕ:
[И] У питању је споразум који су у децембру 1987. потписали амерички председник Роналд Реган и његов совјетски колега Михаил Горбачов. Споразумом се забрањују носачи нуклеарних бојевих глава стационирани на копну малог (од 500 до 1000 километара) и средњег домета (до 5.500 километара). Споразум се није односио на ваздухопловне и поморске платформе. До маја 1991. елиминисано је скоро 2700 ракета. Амерички председник Доналд Трамп најавио је повлачење САД из овог споразума у октобру 2018; САД су суспендовале своје поштовање споразума 1. фебруара 2019. а Русија дан касније; САД су се повукле из споразума 2. августа 2019.
Извор: Интермагазин
