Некада је на Светој Гори живео један монах. Свакодневно је био у алкохолисаном стању и постао је узрок саблажњавања ходочасника.
Једног дана је умро и неки верници су, осећајући олакшање, отишли код видовитог старца Пајсија Светогорца ( канонизован у јануару 2015) да му пренесу, с посебном радошћу, да је коначно решен овај велики проблем.
Отац Пајсије им је одговорио да зна за смрт монаха, јер је видео цео легион анђела који су дошли да му преузму душу. Ходочасници су се чудили и негодовали, а неки од њих су покушавали да објасне старцу Пајсију о коме је реч, мислећи да их старац није разумео.
“Овај монах је рођен у Малој Азији, непосредно пре прогона становништва, када су Турци отимали сву мушку децу (тзв. данак у крви). Да би га сачували, родитељи су га носили са собом на жетву, а да не би плакао сипали би му мало ракије у млеко после чега би спавао.
Зато је растући постао алкохоличар. Када је одрастао, после савета многих лекара и стручњака да се не треба женити и заснивати породицу после таквог детињства, дошао је на Свету Гору и постао је монах.
Тамо је нашао једног светог старца и рекао му да је алкохоличар. Старац му је саветовао да чини покоре и молитве, и да преклиње Богородицу да му помогне смањити пиће за једну чашицу.
Након годину дана је успео уз молитве и покајање смањити пиће са 20 чашица колико је пио дневно, на 19 чашица. Наставио је и током више година је постигао да пије само 2 до 3 чашице дневно, од којих би се ипак, с обзиром да је увек постио или гладовао, лако опио. “
Годинама су га сви сматрали монахом алкохоличаром који саблажњава ходочаснике, али је Бог у њему видео борца, истрајног у борби да смањи своју лошу навику.
Ако не знамо разлоге и нечији уложени труд да би постигао оно што жели, с каквим правом осуђујемо његов покушај?
Извор: опанак.рс
