Украјински обавештајци су известили да руски енергетски гигант Гаспром оснива сопствену приватну војну компанију (ПМЦ).
Образложење би могло бити следеће – потреба да се одбрани опрема и имовина која се налази на проблематичним местима.
Западне енергетске компаније као што су Еxxон и БП раде исто. Међутим, Гаспром не оснива приватну војску која би чувала неколико удаљених бушотина или цевовода, нити је разлог да њени припадници буду послати у Украјину. Гаспромов потез је највероватније усмерен контролу над вредним енергетским ресурсима унутар саме Русије, али уопштено гледано, у питању је борба за власт.
Русија има широк спектар ПМЦ-а, милиција, паравојних формација и других двосмислено класификованих оружаних група. Иронично, ПМЦ су технички илегални у Русији, али то није битно у земљи која има славну традицију разметања владавине закона.
Ноћни вукови, мотоциклистичка банда у стилу Анђела пакла, одиграли су главну улогу у заузимању Крима 2014. па су потом прерасли у милицију коју подржава Кремљ. Злогласна група Вагнер доспела је на насловне стране због регрутовања затвореника да се боре у Украјини док њени плац́еници раде у подсахарској Африци и Сирији. Русија има наоружане групе за сваку прилику, али се то може окренути против ње у неком тренутку, пише Форбс.
„Паралелизам“
Ево зашто – преко ПМЦ-а, Русија може проширити свој утицај широм света, спроводити обавештајне операције, стећи економске могућности и унапредити своје политичке интересе. ПМЦ обављају многе функције укључујући борбе, обавештајне, дезинформационе, пропагандне кампање, услуге сајбер безбедности и физички и хибридни рат. У крајњој линији могу се користити за елиминацију политичких непријатеља.
Тренутно само Вагнер делује у Украјини. Ово ширење наоружаних група такође има важну функцију у самој Русији. То је свесна стратегија заштите од пуча позната као “паралелизам“. Паралелизам укључује стварање алтернативних оружаних институција лојалних политичким лидерима које се такмиче са регуларном војском. Римски преторијанци, Хитлерова СС војска и Републиканска гарда Садама Хусеина су неки од најзначајнијих примера. Они су главни део ауторитарних режима који се плаше промена изнутра. Дуго је примећено да репресивни недемократски режими троше више на домац́е снаге безбедности него на редовну војску.
Образложење је једноставно: прво, “ми људи” представљамо већу претњу режиму и вођи од страних непријатеља, а друго, различите оружане групе омогуц́авају вођи да их супротстави једне другима и да тако задржи ултимативну моћ. Наравно ово носи и својеврсни ризик ризик – такве оружане групе имају лошији учинак у рату, а њихова неслагања или непослушност представљају ризик од грађанског рата и могу убрзати пропадање државе.
Заштита од пуча је дуго присутна у Путиновој Русији и није ограничена само на бајкере или плаћенике. 2016. године Росгвардија је основана као „национална гарда“ то јест као допуна руској војсци. У пракси, она се такмичи са редовном војском на сваком нивоу, деловала је одвојено током свог катастрофалног раног напада на Кијев, а сада се такмичи са свим другим групама када је у питању регрутовање нових људи. Вагнер и борци Рамзана Кадирова пратиле су руску војску у Украјини.
Гаспром је добио одобрење за формирање ПМЦ под образложењем да ће компанија осигурати своје ресурсе енергетског сектора заштитити их од саботаже. Иронија је у томе да је Русија брутално напала многе украјинске енергетске циљеве и да је можда била умешана у дизање у ваздух гасовода Северни ток у јесен 2022. Иронију на страну, пошто Гаспром служи као Путинов „дубоки џеп“, ова акција имплицира све већи страх код дела руководства Кремља и Гаспрома.
Генерални директор Гаспрома Алексеј Милер је кључни члан елитне класе олигарха и има јаке везе Владимиром Путином. Милер се декларише као огорчени ривал извршном директору Вагнера Јевгенију Пригожину кога је јавно назвао “човеком за кетеринг у Кремљу“. С друге стране Пригожин је уплетен у жесток и јавни сукоб са министром одбране Сергејем Шојгуом.
Ривалство
Милер је такође ривал моћног Путиновог инсајдера Игора Сечина, који је и сам бивши официр КГБ-а као и његов покровитељ. То није једино ривалство унутар Путиновог ужег круга. Чини се да ниједан од вођа различитих оружаних група није у добрим односима са оним другим, редовном војском или разним службама унутрашње безбедности у Русији. Попут Стаљиновог или Хитлеровог ужег круга, они се боре за Путинову наклоност док покушавају да одбију ривале. Нова приватна Гаспромова војска није нешто што је краткотрајна ствар.
Улагање у војнике, муницију и друге ресурсе биће скупо и захтеваће дугорочно планирање. Гаспром је веома свестан да ће морати да се такмичи са разним другим групама и редовном војском за регруте и опрему, чак и ако одвоји највише новца. Ова приватна војска ће такође учинити нешто непроцењиво – обезбедиће Алексеју Милеру средства да осигура, осигураће Гаспромово богатство и одврати ривале. Да ствари иду добро, Гаспром и Милер не би морали да предузимају овако драстичне акције. Шта год да је стварни узрок, то је симптом поквареног стања Русије.
Руска инвазија на Украјину се већ показала као стратешка катастрофа. Путин поново звецка нуклеарним арсеналом да би уплашио Запад и изнудио нагодбу под његовим условима. Трајни економски, људски и капитални губици Русије због сукоба би га натерали на пирову победу. Најбољи и најпаметнији из Русије беже из земље, њен дефицит је сада на нивоу Светског рата, европско тржиште је нестало заувек, а Азија није могла да га замени. Нова Гаспромова војска може бити чамац за спасавање за надолазећу олују. Мало је вероватно да ће обезбедити и сачувати имовину највеће гасне компаније на планети.
Извор: Курир
