Кинески председник Си Ђинпинг отворено указао на настојање Вашингтона да успори економски развој његове земље кроз стратегију „обуздавања, опкољавања и спутавања“. Нови кинески Министар иностраних послова Ћи Ганг у свом првом обраћању седмој сили ту стратегију је назвао „злонамерним супротстављањем“.
Прошле недеље почело је прво заседање 14. сазива Свекинеске скупштине народних посланика, које је обележило званично именовање новог руководства.
Потврђен је нови, трећи петогодишњи мандат председника Си Ђинпинга на кормилу државе, док је на дужност министра спољних послова уместо искусног Ванг Јиа ступио бивши кинески амбасадор у Вашингтону Ћи Ганг.
Донекле у запећку догађаја у Украјини остала су обраћања та два кинеска лидера седмог марта, које коментатори у Источној Азији сматрају необичним и врло битним у смислу да је у њима јасно формулисана свест кинеског руководства да се земља практично налази у хладноратовском сукобу са САД и недвосмислено именоване земље опоненти које ометају економски развој земље.
Кинески председник означио САД као реметиоца кинеског економског развоја
Председник Си је у разговору са представницима Кинеског удружења грађевинара и Свекинеске индустријске и трговачке асоцијације који присуствују заседању скупштине рекао да се Кина суочава с јаким ветровима и немирним водама у међународним односима, да се спољна средина када је у питању економски развој земље драстично променила, те да је све више неизвесности и неочекиваних догађаја. Он је отворено рекао да западне земље предвођене САД на свеобухватан начин „раде на обуздавању, опкољавању и спутавању Кине, чиме су пред њен развој поставиле до сада незабележене изазове“.
То излагање, оцењују поједини аналитичари у Источној Азији и другде, било је необично отворено за једно јавно обраћање пошто је председник Си, као и други највиши кинески лидери пре њега, у прошлости у наступима које прате медији тежио дискрецији и уздржавао се од конкретног именовања земаља с којима постоји политичко, дипломатско или економско трвење. Ти коментатори истичу да се кинески врх по правилу изражава дипломатски, индиректно и кроз метафоре, док критику појединих земаља препушта гласноговорницима Министарства иностраних послова и другим нижим чиновницима.
Такође, с обзиром да су обуздавање и опкољавање Совјетског Савеза били суштина америчке стратегије током Хладног рата, они сматрају да је председник Си у свом обраћању кинеским привредницима заправо свесно изразио схватање да је у току нови хладни рат усмерен против његове земље.
Кинески отпор хладноратовском размишљању
С тим у вези интересантно је да је нови министар спољних послова Народне Републике Кине Ћин Ганг на својој првој конференцији за штампу такође одржаној 7. марта у Пекингу изјавио да Вашингтон води хладни рат против његове земље, те да Кина не жели такав сукоб.
Ћин се осврнуо на политику САД, које последњих година све интензивније настоје да кроз дириговану медијску кампању оцрне међународни углед Кине и јачањем својих војних савеза са земљама у Индо-пацифичком региону осујете ширење њеног политичког утицаја, те сузбију њен економски раст и развој кроз шпалир економских санкција, као што су одређивање високих царина на увоз кинеске робе, ускраћивање коришћења америчких технолошких патената и одбијање инвестиција кинеских предузећа у важну саобраћању, телекомуникациону и енергетску инфраструктуру земаља Запада.
Корени америчког става из којег проистиче таква политика по Ћину леже у потпуно искривљеној перцепцији Кине, односно, на погрешном логичком полазишту да је Кина његов највећи ривал и геополитички изазов Вашингтона.
Реагујући на изјаве високих америчких званичника да је Кина „највећи амерички супарник“ с којим ће се Вашингтон „надметати на светској сцени“, Ћин је рекао да политички врх у Вашингтону говори о такмичењу с његовом земљом и томе да не жели сукоб, али да је „то назови такмичење заправо настојање да се Кина на све начине обузда и спута“. Он је изнео мишљење да ту није реч о фер надметању, већ о „злонамерном супротстављању“, јер се САД понашају као атлетичар који уместо да се труди да брже трчи настоји да саплете свог супарника.
У ономе што се тумачи као алузија на амерички притисак и дискурс о „међународном поретку засниваном на правилима“, који је нарочито био видан у програматском говору посвећеном односима с Пекингом његовог колеге државног секретара САД Ентони Блинкена, Ћин је рекао да се Кина снажно противи свакој форми хегемоније, политици моћи, као и хладноратовском менталитету и дељењу на супротстављене таборе. Он је нагласио да се његова земља залаже за то да управљање светом буде засновано на принципима међународног права отелотвореним у Повељи Уједињених нација.
Важно излагање Блинкена
Наиме, у мају прошле године државни секретар Блинкен је у излагању под једноставним насловом „Приступ администрације Народној Републици Кини“ на Универзитету Џордз Вашингтон рекао да је Кина „највећи дугорочни изазов међународном поретку“, односно, „једина земља која има и жељу да измени међународни поредак и, све више, и економску, дипломатску, војну и технолошку моћ да то учини.“
Блинкен је тада оптужио Пекинг да жели да доминира технологијама будућности и да убрзано модернизује армију како би дошао у посед најјачих оружаних снага на свету. Он је рекао и да је Кина јавно саопштила да жели да изгради своју сферу утицаја у Индо-Пацифику те постане водећа сила света и додао да је она под председником Сијом постала „репресивнија код куће и агресивнија у иностранству“.
Као примере кинеске ауторитарности и својевоље Блинкен је навео то да је Кина технологију за надзор становништва извезла у 80 земаља света, то да је „својим незаконитим полагањем права на акваторију Јужног кинеског мора подрила мир, безбедност и слободу навигације и трговине“, као и то да је „стала уз земље које крше међународно право“, јер је објавила стратешко партнерство без граница с Русијом у тренутку када је ова гомилала трупе за интервенцију у Украјини.
Шеф америчке дипломатије Кину је теретио и за нефер поступање у трговини, оптуживши владу у Пекингу да даје велике субвенције кинеским предузећима које покривају њихове губитке, што им омогућава да се у пословању не руководе профитабилношћу и економском рационалношћу, те истискују друге субјекте и освајају светско тржиште нудећи своје услуге и робу по нереално ниским ценама.
Обраћајући се дипломатама, сенаторима и академицима у Вашингтону, Блинкен је практично објавио да његова земља из свих тих разлога жели да политички, економски и војно обузда Кину рекавши да „пошто се не може очекивати од Пекинга да сам промени своју путању“, да ће САД „обликовати стратешку средину која га окружује“ како би спровеле „своју визију отвореног и инклузивног међународног система“.
Позив да се „спусти лопта“
У свом првом обраћању новинарима по ступању на дужност нови министар иностраних послова Кине, која трпи притисак Запада да ускрати сваку војну и економску помоћ Русији, изјавио је да се односи Пекинга и Москве заснивају на несврставању и несупротстављању, те да нису усмерени против било које треће земље. Он је и додао да демонизација Кине (у западним медијима) у вези с конфликтом у Украјини мора престати, јер она нити није учествовала у генерисању тог проблема нити је икоме испоручила оружје.
По њему, САД покушавају да наметну игру чији је збир нула, тј. односе у којем једна страна мора да изгуби или претрпи штету да би друга профитирала, док се његова земља залаже за хармоничније односе у којима свака страна може да стекне нешто.
Ћин је такође упозорио „да ако Сједињене Државе не прикоче и наставе да јуре погрешним путем, никакве банкине више неће моћи да зауставе излетање возила, те ће сигурно бити сукоба и супротстављања“. Он је додао да је такмичење о којем говоре САД заправо „немарно коцкање у којем су улог основни интереси два народа, па и будућност човечанства“ и истакао да се његова земља томе противи.
Ћин је позвао САД на компромис и нормализацију односа, рекавши да његова земља не прижељкује Хладни рат, већ боље доносе са Вашингтоном.
Извор: Ало
