Забрана руског дизела, која почиње да важи данас, не би требало да значајно утиче на српско тржиште јер су се компаније припремиле.
Рафинерија у Панчеву производи довољно дизела за наше потребе, рекао је за Танјуг професор ФЕФА Горан Радосављевић.
Он је истакао да Србија производи око 80 одсто својих деривата те да је током досадашњих санкција нешто смањен ниво увоза деривата, а истовремено је и даље на снази забрана извоза дизела.
„У суштини не би требало ове санкције значајано да утичу на нас. Део дизела увозимо из региона, Мађарске, Румуније, Бугарске, али постоји довољан капацитет Рафинерије у Панчеву да се произведе довољно дизела за тражњу у Србији“, рекао је Радосављевић.
Санкције које сутра ступају на снагу ЕУ је донела у јуну прошле године и односе се на забрану увоза нафтних деривата из Русије. Радосављевић каже да је остављен прелазни период и за нафту па су те санкције почеле да важе 5. децембра, и за нафтне деривате које ступају на снагу 5. фебруара.
„Не очекује се неки велики недостатак дизела на тржишту, неки велики поремећај, с обзиром да се компаније већ осам месеци припремају за ове санкције“, рекао је он. Објашњава да се санкције односе на забрану увоза дизела, односно деривата из Русије, или који су пореклом из Русије, а поморским путем.
„То ће условити један мали недостатак дизела на европском тржишту, мада је Европа припремајући се за ступање на снагу ове забране већ значајно смањила количину дизела који увози из Русије“, рекао је он. Додао је да је дизел из Русије пре санкција био половина укупног увоза ЕУ дизела, док је сада је руски дизел смањен на 25 до 27 посто. „Вероватно ће после ступања на снагу нове забране то бити још више смањено“, оценио је он.
Радосављевић каже да ограничења која ЕУ уводи Русији већ утичу на нас јер је цена дизела на тржишту Медитерана, што је референтна цена за Србију, значајно виша него што би нормално била при овој цени сирове нафте. „Она је виша за око 40 долара у просеку и ЕУ покушава то да сада спречи ограничавањем цене дизела на негде око 100 долара по барелу, него око 800 долара по тони“, каже Радосављевић.
Додаје да су очекивања да ће у наредним месецима, падати цена, и наводи да је априлска цена већ за 100 долара мања него фебруарска. Радосављевић оцењује да је тржиште у овом тренутнку прилично неизвесно, и да цене деривата иду горе-доле, на шта утичу неки други фактори попут смањења производње дизела због веома ниских температура у САД, што је донело раст цена дизела иако цене нафте стагнирају.
„Мислим да се НИС добро припремио. Увозили су мале количине нафте из Русије, успели су да после санкција 5. децембра нађу неке нове количине на тржишту“, рекао је он.
Радосављевић је објаснио да се нафтом и дериватима лако може трговати на тржишту. „Тако су чак и руски деривати нашли пут до еврпског тржишта под неким другим брендом. Претпоставља се да неке земље прерађују руску нафту па деривате продају као своје“, рекао је он.
Навео је и да је дошло до раста инвестиција и нових капацитета на Блиском истоку и препоставља се да ће од њих дизел ићи према Европи. „Можда ће у неком кратком року од месец до два бити неких поремећаја, ако их уопште буде било, али не очекује се дужи поремећај који је проузрокован почетком санкција“, рекао је он.
Грађани ће све платити
Говорећи о позицији крајњих потрошача, грађана пре свега, Радосављевић истиче да ће они као и увек све платити, и додаје да већ плаћају. „Види се по томе да је пет највећих нафтних компанија на свету пријавило раст профита у 2022. години који је готово дупло већи него други историјски највећи профит. То су стотине милијарди евра профита и то се прелило у џепове компанија па многе државе размишљају како да их додатно опорезују и узму део екстрапрофита“, наводи он.
На питање о процени цена деривата у Србији каже да не очекује да нешто значајно цена оде горе од нивоа који је тренутно, али ни да иде испод њега. „Сада је кључно питање у ком тренутку ће држава Србија пустити да се цена деривата поново тржишно одређује“, закључио је он.
Извор: Танјуг
