„Србија је Немачка Балкана, желимо је у Европској унији, постоји добра воља за проширењем али висока политика поставља оквире за партију шаха.“
Један од званичника Европске уније сумирао је дешавања протеклих месеци на Западном Балкану и игру нерава око проширења која се већ дуго одвија између Брисела и Београда за Блиц.
Србија ће у ЕУ пре ући самостално, него у пакету са осталим државама региона, сматра он.
– То је реалније. У случају да се чека да Босна испуни све услове, остале земље никада неће дочекати. Нико из Европске уније то неће рећи наглас, али чињеница је да сви тако мисле – каже саговорник Блица.
После дугогодишње громогласног ћутања и заобилажења ове теме дипломатским флоскулама, високи званичници Брисела сами су поново потегли причу о о проширењу „круга одабраних“.
Агресија Русије на Украјину која је почела у фебруару ове године деловала је отрежњујуће на Европску унију и утицала је на то да омекша став, свесна да би то помогло да се Западнби Балкан учини стабилним регионом.
Балканске земље нису ни близу!
Од шест земаља Западног Балкана, две (Србија и Црна Гора) су већ две деценије у преговорима), две (Албанија и Северна Македонија) су прошлог лета отвориле приступне преговоре, а криза у Украјини помогла је да Босна и Херцеговина ускочи по хитном поступку у тај воз у децембру прошле године и заједно са Кијевом и Молдавијом добије статус кандидата.
– Што се тиче Србије, она је Немачка Западног Балкана и желимо да се нађе у ЕУ. Уједно је и економски најнапреднија, и најлакше би јој било да приступи. Али, ниједна од шест земаља није близу – напомиње саговорник.
Заједно са смањењем жеље ЕУ да се прошири, расла је фрустрација и незадовољство Београда што се напослетку и рефлектовало у јавном мњењу Србије. Наш саговорник констатује да ЕУ помно прати пад подршке, те да у Бриселу постоји „велика забринутост за расположење јавног мњења“.
Лицемерје ЕУ – слон у стакларској радњи
Али, уместо да се направи корак напред и искористи мека моћ, Брисел је у међувремену на листу захтева за пријем додао и политички услов: да уведемо санкције Русији.
Штап је све даљи, а шаргарепа све мања јер је тешко замислити да ће све земље рећи „да“ проширењу.
Ипак, наш саговорни каже и да унутрашњих реформи којима би се спречило да нека чланица ЕУ ветом блокира оношење одлуке неће бити у наредних 18 месеци јер 2024. следе избори за Европски парламент.
– За Србију је однос са Русијом проблем и утиче и на остале сегменте. Не може се рећи да је Србија савезник Русије, али није у линији са осталим земљама Западног Балкана и то боде очи – каже саговорник овог медија.
И док се ка Београду маше прстом и захтевају санкције, двоструки аршини се примењују за Турску и користи се другачија реторика.
Није преувеличавање ако кажемо да се ради о лицемерју ЕУ, на шта саговорник каже да је та тема „слон у стакларској радњи“.
– Због економске моћи, њеног геополитичког положаја и улоге у преговорима Русије и Украјине, прибегава се другачијем приступу. Оно што ја могу да кажем је да по први пут после дуго времена постоји добра воља воља за проширењем, али висока политика режира постоље за игру шаха – напомиње он.
Замена за ЕУ
Један од потеза у тој игри могла би да буде и идеја да је Европска политичка заједница у ствари замена за ЕУ, али званичник даје другачије објашњење.
– Можда је необично чути, али се ту не ради о Србији, већ о великој Британији. То је један од начина да Лондон буде близу, што је Бриселу важно, а уједно се и шаље порука да се под платформом која је шира од ЕУ може разговарати о свим важним темама. Свесни смо бојазни да је то замена за ЕУ, али није направљена под геслом „имате ово, заборавите на ЕУ“ – напомиње саговорник.
Баш као што је проширење доспело на сто због Украјине, тако је и ЕУ уложила све напоре да оживи дијалог Београда и Приштине, и тему решавања питања Косова.
Трамп крао кисеоник, Борељ изгубио стрпљење
Тренутно се чека да двојица главних преговарача председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти 27. фебруара седну са сто. Саговорник издваја детаљ са последњег сусрета.
– Када је Курти задњи пут био у Бриселу, Борељ је изгубио стрпљење и сви смо то приметили. Довољно је само то рећи – каже извор Блица.
Приметно је и савезништво ЕУ и Америке по питању дијалога, а наш саговорник сликовито описује однос ЕУ и САД.
– Бивши председник Америке Доналд Трамп је крао кисеоник, специјални изасланици су се такмичили за његову наклоност и љубав, ко ће му донети већу коску. Солирали су, а ми смо били наивни. Као што новчић има две стране, тако можемо да кажемо да је друга страна тог новчића да смо у ствари били идеалисти – закључује извор Блица.
Извор: Република
