Легенда овдашње џез сцене Вељко Николић, познат под псеудонимом Папа Ник, преминуо је у 68. години.
Један од најталентованијих џез мултиинструменталиста на нашем тлу Вељко Николић, заједно са Срђаном Алексићем Фрапарегом основао је групу Институт 1974. године, која је имала пионирске подухвате кад је у питању експериментални етно-џез на нашем поднебљу.
Папа Ник је важио и за једног од покретача жанра „wорлд мусиц“ у нас, с обзиром да је у својој музици експериментисао са традиционалном афричком, индијском и балканском музиком, подсећа РТС.
Свирао је клавир и перкусије, али се током каријере извештио као талентовани мултиинстументалиста. Свирао је и гитару, блок-флауту, саксофон, опробао се чак и на кинеској виолини, и правио је и сопствене инструменте од најразличитијих материјала.
Када је 2018. за своје прегалаштво овенчан наградом „Повеља са статуетом Војин Малиша Драшкоци“, у образложењу је, између осталог, стајало да је „Папа Ник један од покретача wорлд мусиц правца у Србији и међу креаторима те сцене код нас, с обзиром да је још половином седамдесетих година користио традиционалне инструменте у свом фузијском стваралаштву“.
Сарађивао је током каријере са Лалом Ковачевим, Милошем Петровићем, Малишом Драшкоцијем, Душаном Богдановићем, Борисом Ковачем, Бата Кандом, Јованом Маљоковићем, Балкаником, Бокијем Милошевићем, Ренесансом, Фисх ин Оил…
Занимљиво је да је по вокацији Вељко Николић био архитекта. Али, 1997. године, у том кризном добу, остао је без посла. Архитектама у предузећу где је радио саветовано да потраже друго радно место и одлучио је да се посвети музици и живи од тога.
– Ја сам одувек свирао, од девете године. Када је постало јасно да посла више нема, почео сам са пријатељима да свирам по клубовима. То је била једноставна одлука, чини ми се да ми за њу није требало толико много храбрости, али ми је храброст била потребна касније када је требало да наступам са музичарима много искуснијим од мене, Лалом Ковачевим, Бата Кандом, Јованом Маљоковићем – причао је Папа Ник.
Архитектури се, како се сећао за „Политику„, није вратио више никад:
– Економска криза је утицала на то да људи почну све више да раде само оно што може да се прода, а музика је уметност. Код уметности није прва мисао да продаш. Музика је и потонула зато што су музичари почели да размишљају као трговци.
На вест о смрти Вељка Николића реаговале су многе колеге с којима је сарађивао током вишедеценијске каријере, а један од њих Васил Хаџиманов је на друштвеним мрежама написао:
– Добри наш Папа Ник. Путуј с музиком заувек.
Извор: Информер
