„Као колективну самоодбрану међународно право признаје и распоређивање оружаних снага, које би се бориле раме уз раме са Украјинцима“, каже Маркус Крајевски, професор међународног права на Универзитету Ерланген-Нирнберг.
Многе државе, међу њима и Немачка, Украјини шаљу све више оружја, обучавају војнике. Сада се говори о авионима. Када је нека држава страна у рату? Да ли ту постоји нека црвена линија? Шта каже међународно право?
Свака врста помоц́и Украјини, наводи Дојче веле – новац, хумантарна помоћ, оружје, обука војске – не пружа се у некаквом „вакуму“, вец́ као реакција на руски илегални агресорски рат. То је важна тачка у правном смислу, како наглашавају стручњаци за међународно право.
У Повељи Уједињених нација се каже: „У својим међународним односима све чланице се уздржавају од било какве претње или употребе силе, која је усмерена против територијалног интегритета или политичке независности државе или на други начин неспојива са циљевима Уједињених нација.“
Према Повељи УН, Украјина има право на самоодбрану „индивидуално или колективно“. Када се Украјина брани од руског напада, то је евидентно покривено међународним правом.
Другим земљама је дозвољено да помогну Украјини, укључујуц́и и војно. То подразумева испоруку оружја и мисије обуке као помоћ у индивидуалној самоодбрани.
„Као колективну самоодбрану међународно право признаје и распоређивање оружаних снага, које би се бориле раме уз раме са Украјинцима“, каже Маркус Крајевски, професор међународног права на Универзитету Ерланген-Нирнберг.
Међутим, Немачка и њени партнери у НАТО су искључили учешће у борбама јер страхују да би рат тада фактички ескалирао, тумачи Дојче веле.
Са становишта међународног права и то би било легитимно. „Зато што је сваки хитац који Русија испали Украјини наставак кршења међународног права“, рекао је Маркус Крајевски.
Русија би се поново понашала у складу са међународним правом тек када би повукла војску из Украјине.
Испорука оружја Украјини не чини Немачку нити било коју другу земљу „страном у рату“. У међународном праву нема тог аутоматизма. Женевска конвенција полази од тога да је држава укључена у сукоб само ако њени војници директно учествују у борбама.
„Само активним и координисаним учешц́ем сопствених оружаних снага у борбеним дејствима држава постаје ‚страна у рату‘“, каже професор Матијас Хердеген, кодиректор Института за међународно право Универзитета у Бону.
Значење израза „страна у рату“ или „конфликтна страна“ је ионако ограничено сматрају оба стручњака за међународно право:
„Свако ко води ову дискусију вец́ је у извесној мери подлегао руској пропаганди. Зато што се стиче утисак да постоји црвена линија после које Русија може легитимно да нападне Немачку.“
Али то једноставно није случај, како објашњава професор Матијас Хердеген:
„Чак и да Немачка постане страна у сукобу, руски војни удари против Немачке остају забрањени Повељом УН. Статус ‘конфликтне стране‘ не значи да би Русија смела да нападне рецимо Берлин, него само немачку војску која се бори на лицу места (у Украјини)“, каже он.
Поред употребе сопствених оружаних снага у борби, постоји и други начин да се постане „страна у рату“:
„Ако Путин хоће да нападне Немачку и то и учини, Савезна Република Немачка ће такође постати страна у сукобу – хтела то или не“, каже Матијас Хердеген.
Све ово се односи и на дебату о испоруци борбених авиона: сама испорука не би подразумевала учешће у рату већ само подршку.
Али, акција немачких пилота Луфтвафе, или мисије немачког војног ваздухопловства на лицу места су нешто друго. Међутим, и једно и друго би било обухваћено правом Украјине на самоодбрану и тиме, према међународном праву – легитимно, апологира Дојче веле немачку улогу у Украјини.
Извор: Ало
