Иако је Украјина одушевљено дочекала вест да ће јој Запад услишити молбе и послати најсавременије тенкове, има један “проблем” у вези њих, а о ком се ћути.
Како пише Њузвик, амерички председник обећао је 31 тенк “М1 Абрамс”, а Немачка 14 тенкова “леопард 2А6” , као и неодређени број “леопарда 1”, старијег модела. Велика Британија је и раније од осталих Украјини обећала испоруке својих главних борбених тенкова, “Чаленџера 2”.
Сви ти нови тенкови знатно су модернији од главних борбених тенкова које Кијев сада користи, укључујући Т-72 из совјетске ере.
Иако технолошке могућности нових западних тенкова ни у којем случају неће представљати већи проблем Украјини мимо обуке за рад на њима, постоји и једна њихова карактеристика која би могла да проузрокује ненадане тешкоће, а о њој се баш и не говори, преноси Слободна Далмација.
Ради се о томе да садашњи украјински Т-72, који је најчешће коришћен као главни борбени тенк на свету, тежи око 45 тона, баш као и нешто каснији совјетски модел Т-80. Међутим, амерички “М1А1 Абрамс”, може бити тежак између 67 и 74 тоне, према службеним подацима америчке војске.
Немачки “леопард 2” такође је позамашан и његова тежина у просјеку износи око 62 тоне, приближно као и британски “Челенџер 2” који је пола тоне до тону тежи од “леопарда 2”.
Тежина тенкова утиче на то преко којих мостова такво возило може сигурно да прелази, што је опет у директној корелацији с одлукама где ће поедине борбене тенкове украјинска војска распоредити и на којем је фронту осигурано њихово несметано маневрисање.
Сви знају да је Украјина претежито равничарска земља с бројним могућностима динамике како трупа тако и оклопних возила, али у појединим деловима ти маневри могу бити заустављени због “баналности” попут прешироке реке или крхког моста слабе носивости.
Мостови из совјетске ере дизајнирани су да издрже тежину тенкова тог времена и законитости рељефа одређене регије, дакле нови најсавременији тенкови са Запада можда неће уопште смети да се н ате мостове попону, оцењују стручњаци.
То би можда могло да се превазиђе тако што би Запад осигуао Украјини И све што им је потребно за превазилажење таквих проблема, попут понтонских мостова, на пример, али за то је сада већ прекасно.
Најпре зато што би информација о таквим захватима и логистичким одлукама украјинске стране одмах дошле до руске војске, која би онда могла јасно да одреди правац кретања тих тенкова.
На тај проблем упозорено је још 2020, када је војни часопис “Брејкинг дефенс” објавио да је западноевропска инфраструктура током Хладнога рата често бивала дограђивана и појачавана како би могла поднети тежину НАТО тенкова. Источна Европа тада није себи могла то да приушти.
Извор: Слободна Далмација
