КАДА је Русија напала Украјину прошле вељаче, њезини су се савезници одупрли молбама за офензивну помоћ. У Берлину су челници у почетку избјегавали помоћ која није одговарала њемачкој дефиницији „обране“. То се промијенило, а Њемачка се сада обвезује испоручити борбене тенкове Леопард 2 и одобрава захтјеве других земаља да слиједе њихов примјер.
Колекција западних тенкова требала би стићи на прве црте бојишта овог прољећа, а обука је већ у тијеку у земљама донаторима. Тенкови носе наду да ће украјинским снагама омогућити побједе на бојном пољу које ће довести до неке врсте сценарија завршетка рата – ако оружје стигне на вријеме.
Дефенсе Неwс је разговарао са сигурносним аналитичарима, парламентарцима и умировљеним дужносницима, питајући свакога како би сукоб могао завршити. Њихови су одговори суморни – рат ће бити скуп, коштат ће пуно живота и вјеројатно ће трајати барем неколико година, или чак постати бесконачан. Кажу да ће побједа овисити о америчком Конгресу и његовој упорности у пружању континуиране потпоре Украјини.
„Ове године би било врло, врло тешко војно избацити руске снаге из сваког центиметра Украјине“, рекао је генерал Марк Миллеy, предсједник Здруженог стожера америчке војске тијеком посјета Њемачкој прошлог мјесеца. „То не значи да се не може догодити, не значи да се неће догодити, али бит ће врло, врло тешко.“
Колико дуго ће трајати рат?
Упитани о трајању рата у Украјини, аналитичари у Сједињеним Државама и Еуропи дали су слична предвиђања, с роковима који се крећу од мјесеци преко година до „неодређено“.
Yоханн Мицхел, аналитичар Међународног института за стратешке студије, предвиђа „дуге мјесеце“ пред нама, док Мицхаел Кофман, директор за истраживања у Програму за руске студије Центра за поморске анализе у Wасхингтону, очекује да ће борбе трајати још година. “Ратови обично трају дуље него што људи очекују или се надају, а особито међудржавни сукоби оволике дуљине”, рекао је Кофман. “Повијест нам говори да ће ратови који трају тако дуго… вјеројатно трајати неколико година.”
Можда је талијански аналитичар Луцио Царацциоло био најпесимистичнији од свих. “Овај рат никад неће завршити”, рекао је. „Сукоб ће престати када Украјина или Русија или обје колабирају. Ово је за њих питање живота или смрти“, рекао је Царацциоло, уредник талијанског геополитичког часописа Лимес.
Петер Робертс с Института за уједињене краљевске услуге у Лондону рекао је да постоје различити начини дефинирања краја рата: „крај кинетичке фазе“ насупрот „крају замрзнутог сукоба попут оног у Грузији или ситуацији попут оне на Кореји“. „Волио бих мислити да би кинетичка фаза могла завршити 2023., али претпостављам да бисмо могли очекивати још три године с оваквим размјером борби“, рекао је Робертс.
Мицхел је додао да постоје још непознати фактори који ће одредити крај сукоба. “Тко ће први покренути сљедећи напад? Какву ће улогу играти вријеме?“ наводи. “Постоји проблем стрељива – прва страна која буде имала мањак бит ће у проблему. А дуге, исцрпне борбе носе своје ризике, према Бењамину Јенсену, стручњаку за ратовање Центра за стратешке и међународне студије.
„Чак и технолошки напредне, богате државе на Блиском истоку на крају су дошле до точке у којој бацају пројектиле на цивилне градове, отворено користе кемијско оружје и ратују на махове“, рекао је Јенсен. Украјина би, сугерирао је Јенсен, могла покушати спектакуларну специјалну операцију убојства дужносника Кремља или би Русија могла одлучити употријебити – или једноставно тестирати – нуклеарно оружје.
Према Јенсеновом мишљењу, чак ни колапс руских конвенционалних снага или традиционална украјинска побједа не морају значити да је рат готов. Обје би те ситуације могле довести до тога да Русија посегне за нуклеарним оружјем, каже.
Прољетна офензива
Русија је 24. вељаче 2022. године Украјину напала без потпоре смрзнутог тла. То значи да су се њезина оклопна возила морала кретати цестама, што их је чинило лаким метама. Даниел Рице, бивши капетан у америчкој војсци који је прошле године постао савјетник заповједника украјинске војске генерала Валерија Залужног, рекао је да се очекује да ће Руси ове зиме Украјинце напасти на отвореним лединама.
„Забринутост је да би се велика руска офензивна акција могла пробити, а постоји велика забринутост да би могли заузети Кијев“, рекао је Рице. „Људи почињу схваћати да ће Украјини морати дати офензивно оружје како би се окончао рат“, рекао је.
Украјински војници морат ће научити како управљати и одржавати најновију серију војне помоћи, која укључује борбена возила Мардер и Брадлеy из Њемачке и Сједињених Држава, као и тенкове Цхалленгер 2, Леопард 2 и Абрамс из Уједињеног Краљевства, Њемачке и САД-а.
„Пуно тога морају направити у кратком временском раздобљу“, рекао је Рице. “Само зато што имају права возила не значи да ће моћи подузети велику офензивну акцију у будућности. Али… Украјинци су сваки пут изненадили свијет”, рекао је.
Умировљени амерички генерал бојник Патрицк Донахое рекао је да западњачко оружје нуди Украјини прилику да доминира у блиској борби с руским противницима и закључи тактичку борбу у своју корист. „Руске снаге већ покушавају успорити тенкове у Украјини минама, рововима и пирамидалним, бетонским ‘змајевим зубима’. Украјинске снаге, након што буду опремљене и обучене за комбинирано ратовање и тенковску тактику, бит ће спремне пробити руску обрану“, предвидио је Донахое. Додаје да ће Украјинцима требати шест мјесеци да оформе бојне које ће јој бити потребне за ослобађање окупираног територија.
Точке притиска
Тијеком прошле године, Путинова домаћа пропагандна стратегија промијенила се из поруке „борбе против нациста“ у Украјини у „борбу против Запада“, рекао је Стефан Меистер, стручњак за Русију и источну Еуропу Њемачког вијећа за вањске послове. “Наратив је нови Хладни рат”, рекао је.
“Они који су против рата су отишли, а они који су остали прилагођавају се”, рекао је Меистер.
Прошли покушаји да се из Москве економски истисне воља за ратом такођер нису дали тренутне резултате којима су се стручњаци надали. Међутим, пукотине би се могле почети појављивати ове године. Аналитичари кажу да ће обични Руси ове године осјетити посљедице рата. „Међутим, Руси могу поднијети многе економске санкције“, рекао је Цхарлес Лицхфиелд, стручњак за економију и санкције.
„Једно подручје на које треба обратити позорност је исплата мировина у Русији. Немогућност да се то учини могла би потакнути економско незадовољство које би могло окренути јавно мнијење против рата“, рекао је Лицхфиелд за Дефенце Неwс. Након наметања санкција и контроле извоза, Лицхфиелд очекује да ће посљедња точка господарског притиска Запада – ограничење цијена нафте – дати резултате јер је руско господарство чврсто повезано с енергетским тржиштем.
Питање Крима
Сједињене Државе, као најважнији војни подупиратељ Украјине, остају најважнији актер када се ради о коначном исходу сукоба. Америчко водство досад је углавном било уједињено у подршци Кијеву. Заступник Адам Смитх из Wасхингтона, водећи демократ у Одбору за оружане снаге Представничког дома, очекује да ће рат завршити за преговарачким столом, али је рекао да озбиљна дипломација није почела јер се Путин још увијек држи „максималистичких“ циљева.
„На Украјинцима је да поврате што је више могуће територија који су изгубили у рату и натјерају Путина на преговоре. Морали би на концу пристати на неке компромисе око Крима и дијелова истока земље те исходити сигурносне гаранције. Руси тренутно причају о великој офензиви коју ће покренути тијеком идућа четири мјесеца. Чини се да сматрају да ту могу остварити одређени успјех. Скептичан сам око тога“, рекао је.
Цхарлес Купцхан, бивши директор Вијећа за еуропску политику у Обаминој администрацији, рекао је да “не би охрабривао Украјину да тражи поновно успостављање контроле над Кримом, једноставно зато што су ризици од ескалације врло високи“. „Крим је од велике стратешке важности за Русију“, рекао је Купцхан за Дефенсе Неwс. “Тешко ми је замислити да би Руси прихватили потпуни пораз и протјеривање с Крима.”
Али неки на Цапитол Хиллу су оптимистичнији у вези с циљем предсједника Володимира Зеленског да у потпуности обнови суверенитет Украјине над њезиним територијем. Сенатор Рицхард Блументхал, заступник у Сенату САД-а из редова Демократске странке, посјетио је Украјину у сијечњу и након тога рекао за Дефенце Неwс на конференцији за новинаре да је „америчка војска досљедно подцјењивала украјинску борбену способност.“
„Све што сам сазнао о вољи и одлучности Украјинаца наводи ме на закључак да је поновно заузимање Крима надохват руке и да им треба топништво које ће омогућити гађање циљева – мјеста на којима су пројектили уништавали инфраструктуру у Украјини“, рекао је. Сенатор Рогер Wицкер из Миссиссиппија, највиши републиканац у Одбору за оружане снаге Сената, такођер је позвао на слање пројектила дугог домета у Украјину заједно с напредним дроновима Граy Еагле и Реапер. „Требали бисмо их брзо испоручити како бисмо одмах направили разлику на бојном пољу“, рекао је Wицкер у Сенату у сијечњу.
Кључно питање
Једно кључно питање које би могло одредити крај рата јест колико дуго подупиратељи Украјине могу наставити с донацијама оружја Кијеву.
„Не постоји нешто попут бесконачних ресурса“, рекао је Јенсен, аналитичар ЦСИС-а. “Не дај Боже да ово потраје још годину, двије. У једном тренутку борбе ће исцрпити чак и цјелокупну подршку западног свијета Украјини.“
Док обрамбена потрошња у Сједињеним Државама и Еуропи расте, великим дијелом због руске инвазије, индустријски капацитет за производњу оружја показује се недостатним. Твртке с обје стране Атлантика најавиле су планове за поновно покретање производних линија за топничке гранате и друго оружје које се донедавно сматрало помало тајанственим.
Ипак, отворено је питање хоће ли САД моћи у недоглед наставити своју тренутну разину потпоре, рекао је Марк Цанциан, виши савјетник ЦСИС-а који је проучавао количину топништва кориштеног у рату. „Украјинци га троше невјеројатно брзо“, рекао је о украјинској војсци која испаљује топничко стрељиво. „Америчка складишта немају велике залихе. Значајно ћемо повећати производњу, али нећемо моћи произвести онолико колико ће Украјинци потрошити“, закључио је Цанциан.
Извор: Индекс
