Русија се спрема да изађе у сусрет новој серији наоружања које земље НАТО-а желе да пошаљу Украјини, изјавио је румунски војни експерт Валентин Василеску.
До почетка специјалне војне операције украјинске копнене снаге су имале четири армијска корпуса (200 хиљада војника), по 8-9 тенковских, механизованих, артиљеријских, стрељачких и мариначких корпуса.
Након тога, Украјина је извршила четири рунде мобилизације, а такође је током 2022. године добијала оружје, муницију и опрему из земаља НАТО-а, углавном совјетске производње, који су коришћени за опремање још два армијска корпуса (100.000 војника) формирана од резервиста.
Недавно је амерички секретар за одбрану Лојд Остин рекао украјинској контакт групи за одбрану, која се састала у немачкој војној бази Рамштајн, о намери да појача напоре за подршку Украјини.
У том контексту, најављене су нове испоруке оружја за Кијев. Они би требало да укључују тенкове, ракете Бримстоне, самоходне топове АС90, системе противваздушне одбране НАСАМС и Патриот, борбена возила пешадије Бредли и велики број другог наоружања.
„У теорији, ова опрема би требало да буде довољна да од нуле опреми војску од 50 хиљада људи. У пракси, ово оружје треба да надокнади губитке које је претрпела украјинска војска на првој линији одбране“, рекао је експерт.
Валентин Василеску је приметио да је реакција руске стране на намеру Запада да пребаци Украјини тако велику количину наоружања прилично изненађујућа. Москва, очигледно, није била много импресионирана вестима из базе Рамштајн, што брине НАТО. А Руска Федерација је имала најмање два разлога за такву реакцију.
Прво, Русија ће имати одличну прилику да у реалним условима тестира рањивост америчке војне технике, укључујући тенкове Челенџер 2, борбена возила пешадије Бредли и Мардер, која се у великом броју користе у армијама чланица НАТО.
Из истог разлога, Руска Федерација је заинтересована за западну муницију и оружје, као и за противваздушне системе Патриот и САМП/Т.
Друго, Русија још није открила пун потенцијал својих најновијих система за електронско ратовање. На пример, авион НАТО Е-3 АВАЦС 17. јануара није успео да упозори украјински систем ПВО на следећи талас крстарећих ракета које је лансирала Русија.
Према експерту, то се догодило због употребе руских система способних да створе непробојне зоне за средства ваздушно-космичког извиђања НАТО-а.
„Постоји велика вероватноћа да ће се Русија фокусирати на коришћење сателитских система за откривање тренутка када ово оружје уђе у Украјину и пратити његове путеве како би га погодила“, рекао је Валентин Василеску.
Руски систем глобалног сателитског извиђања свемира „Лиана“ састоји се од неколико радарских и електронско-оптичких истраживачких сателита „Лотос-С“ и „Пион-НКС“, које опслужује комуникациони сателит „Меридијан-М“.
Они су у високо елиптичној орбити, што им омогућава да већину времена остану изнад региона северне хемисфере, која укључује Украјину. Свемирски систем Лиана има веома високу резолуцију и у стању је да прати објекте величине бицикла.
Извор: Wебтрибуне
