Све је већи страх да би Србију могла да погоди епидемија морбила, а осим ове болести, у оптицају су и други опасни вируси, какав је норовирус, још познатији као „Ферари“.
У Србији су се недавно појавиле мале богиње због чега је пооштрен епидемиолошки надзор, али оно што представља главни проблем јесте недовољан број вакцинисане деце. На територији Београда имунизовано је отприлике око 60 одсто деце, што је, како кажу надлежни, мали одзив.
„Родитељи одлажу вакцинацију јер везују вакцину за аутизам, без икаквог основа, али када дете напуни годину дана требало би да прими вакцину против морбила, наравно уз претходну процену педијатра. Јако је битно ширити свест о томе да дете што пре прими вакцину, нарочито сада када се број случајева повећава, уз то смо 2017. и 2018. године имали епидемију морбила“, напомиње Оливера Тодорович, педијатар у дому здравља „Палилула“.
Докторка саветује родитељима да вакцинишу децу у тренутку када се за то створе услови, а како објашњава, период стварања антитела траје две-три недеље.
Који су први симптоми морбила?
Педијатар објашњава да се ради о вирусној болести са ситним оспама које се јављају од главе на доле.
„Оспа је ситна, те их зато и зовемо мале богиње. Јавља се редоследом као када се туширате. Креће од главе, преко лица, рамена, све до доле, након чега се јављају симптоми типични за вирусну болест: температура, кашаљ, секрет из носа, малаксалост, бол у глави, итд. Често се пре осипа јаве симптоми типични за вирусну инфекцију, али тек када крене осипање можемо да дијагностикујемо морбиле“, наводи др Тодоровић.
Када су у питању начини преноса, наша саговорница истиче да се инфекција преноси капљичним путем, као и да је у затвореном простору већа шанса заразе.
„Врло су контагиозне, у просторији где је присутан свега један заражени, може да се зарази 15-16 људи или више. Такође, ако боравите на отвореном и у блиском сте контакту са особом која има морбиле, шанса је поново велика“, објашњава докторка.
Ипак, нису морбили једини проблем са којим се лекари псоледњих дана суочавају, већ су у оптицају и други вируси који могу да дају тешку клиничку слику.
„Када смо скинули маске и када је сој короне ослабио, приметили смо да је дошло до ширења других вируса. Ослабљени сој короне дао је могућност свим другим вирусима да се рашире, а који су на неки начин били померени за претходне две и по године. Зато сада имамо микс вируса и бактерија који харају. Свакако, још увек је присутна корона у слабљењу, али шири се и вирус грипа (инфлуенца), аденовируси, синцицијални вируси, енетровируси, ротавируси, риновируси, док смо у једном тренутку чак имали и благу епидемију стрептокока“, наводи докторка.
Дете дехидрира за два дана
Посебно тешку клиничку слику, према речима наше саговорнице, може да да норовирус који се најчешће јавља у зимским месецима као што су децембар, јануар, фебруар, који је први пут откривен осамдесетих година у америци.
„Недавно сам примила дете из Тиршове које је било хоспитализовано и коме је изолован стомачни норовирус, кога још зову и „ферари“ јер се одвија драстично брзим током. Дете код норовируса има јако велики број пролива и повраћања, врло брзо дехидрира, за малтене два дана, па је хоспитализација често неопходна“, казала је др Тодоровић из дому здравља „Палилула“.
Извор: Мондо
