У Србији је пронађено налазиште злата које, према прелиминарним истраживањима, спада у сто највећих на свету.
Ова изјава председника Србије Александра Вучића покренула је нагађања где се налази то место. Вучић је у понедељак рекао да још не може да открива тачну локацију, коју за сада знају само он и премијерка Ана Брнабић.
Стручној јавности је познато да се највеће количине злата налазе у источној Србији и да су у том делу наше земље тренутно најинтензивнија истраживања.
„Ту се злато налази као пратећа сировина у лежиштима бакра“, каже заменик директора Геолошког завода Србије Предраг Мијатовић.
„То је у оквиру Тимочко-магматског комплекса и најинтензивнија истраживања су на потезу Мајданпек-Бор и југоисточно од Бора ка зони Доње Невље, на граници са Бугарском.
Почетком јануара Вучић је казао да су у две најсиромашније општине на југоистоку Србије откривена налазишта злата и калцијум-карбоната и обелоданио да је калцит нађен у Гаџином Хану. У међувремену је мултинационална компанија Дундее Прециоус Металс ИНЦ са седиштем у Канади саопштила да је на локалитету Чока Ракита, у општини Жагубица, пронађено богато лежиште злата, чија је запремина прелиминарно одређена на 10 милиона кубних метара.
С обзиром на то да се Жагубица налази на истоку Србије, могло би се претпоставити да то није налазиште о којем је почетком месеца говорио председник истичући да је локација на југоистоку Србије. У геолошким круговима није познато која компанија је пронашла тако богато будуће лежиште злата. Како Мијатовић наводи, уколико елаборат о резервама ради сама фирма, а не ангажује неког са стране, онда је мало људи упознато са резултатима истраживања. Он указује да на југоистоку наше земље има око 30 локација на којима стране компаније истражују злато.
„Око 90 одсто истражних права у том делу Србије укључује злато у комбинацији са бакром, сребром, оловом или цинком“, наводи за Новости Мијатовић. „То је углавном на подручју општина Босилеград, Трговиште, Сурдулица, источних делова општине Врање, Црна Трава, а јужно у Медвеђи и Лебану“, каже он.
Према његовим речима, Србија има значајне резерве злата, а према последњим проценама Геолошког завода, на постојећим налазиштима има 250 тона, а на потенцијалним 150 тона. После најновијих открића, као што је Чукару Пеки, како додаје, грубо се може проценити да наша земља има резерве од око 500 тона.
„Од тог злата у руди, после прераде праве се златне полуге или инвестиционо злато“, каже Мијатовић.
„Уколико се настави овим темпом експлоатације, биће потребно неколико векова да сво то злато буде прерађено“, додаје он.
Према подацима Министарства и енергетике злато се тренутно истражује на више од 80 локација у Србији и то углавном раде стране компаније. Проналазак нових количина рудних резерви злата, бакра и других минералних сировина има велики значај за нашу земљу.
„Нови рударски објекат доприноси запошљавању одређеног броја рудара, инжењера, геолога, технолога“, наводи Мијатовић. „Ту је увек ангажовано од 100 људи па навише, у зависности о коликом лежишту се ради“, додаје он.
Држава има вишеструке користи од истраживања до саме експлоатације, јер за сваки од тих процеса одређена накнада иде у буџет. Затим, производи се сировина и она се наплаћује, а свеж новац улази у државну касу и преко пореза.
Буџет приходује, како додаје, и од рудне ренте која се убира на сировину која се експлоатише. Такође, у фази истраживања, све фирме које истражују плаћају накнаду по квадратном километру за простор на коме то обављају.
Експанзија рударства
„Рударство је у експанзији не само у Србији, него и у свету“, истиче заменик директора Геолошког завода Предраг Мијатовић.
„На недавном састанку свих европских геолошких институција у Бриселу изнети су подаци да се у свету тренутно улаже 1,8 билиона долара у рударство. У Европи се инвестира 73,7 милијарди евра за око 100 пројеката у различитим фазама. Предлаже се да се у наредном периоду та цифра повећа на 100 милијарди евра“, навео је.
Он наводи да се најпознатији рудник злата налази у Јужној Африци и то због величине лежиште и најдубље експлоатације, веће од три километра.
Извор: Wебтрибуне
