Текућа година може бити велика прекретница за унутрашњу и спољну политику Русије.
Ова година би могла да буде веома драматична за Русију и прекретница за њено руководство несклоно променама, а три унутрашња питања могу бити посебно важна за обликовање будућег развоја земље.
Избори 2024
Пре свега, Путин ће морати да одлучи да ли ће се поново кандидовати 2024. године. Руски устав је промењен 2020. тако да Путин може да остане председник до 2036. Уместо тога може да именује наследника, а да би имали довољно времена за кампању, мораће то да уради до децембра 2023.
Иако је рат донео велике проблеме и претње, неки верују да је такође учврстио Путинову намеру да остане на власти после 2024. С обзиром на његов презир према „политичким дезертерима“ (онима који напуштају своје позиције у тешким временима), Путину ће бити тешко да постане један од њих.
Другима се, међутим, чини да Путин не само да је спреман да се одрекне власти, већ можда и намерава да то учини као део решења за окончање рата у Украјини. Чак и ако је то само жеља, неке елите се надају да ће такво ресетовање бити довољно да се оконча најновији низ руских неуспеха.
У сваком случају, ниједна страна није сигурна у његове планове, а Путин је познат по томе што одлуке доноси у последњем тренутку.
Раскол међу елитама
Други сродни проблем је стварање растућег јаза између оних елита које желе ескалацију сукоба и оних који упозоравају да је то неразумно. Подела се појавила након повлачења Русије из области Харков и одрицања од Херсона, украјинског напада на Кримски мост, референдума одржаних у окупираним деловима Украјине и нејасноће власти у погледу правих граница Русије.
Прагматичари, који се састоје од технократа и средњих функционера у војсци и безбедносним службама, јединствени су у уверењу да рат треба зауставити и преиспитати, а да би држава требало да се определи за реалнију политику у складу са својим прилично ограниченим капацитетима. С друге стране, тзв ‘Јастребови’ позивају на још јачи војни удар на Украјину, али и на радикално реструктурирање сопственог политичког и економског система. Потоњи је у основи руске револуционарне фракције (која је, за сада, и даље наклоњена Путину) чији је крајњи циљ смена власти која је, по њима, пропала.
Њихова борба за превласт једна је од кључних политичких битака 2023. године и она која у великој мери зависи од дешавања на бојном пољу: што горе ствари иду за Русију у војном смислу, то је битка између прагматичара и јастребова жешћа.
Јастребови ће кренути у напад, циљајући на војну елиту и политичаре, као што је то већ учинио Јевгениј Пригожин, злогласни шеф Вагнер групе. Прагматичари су, у међувремену, незадовољни правцем сукоба, настојећи да смање ратне циљеве Москве и наметну свој став да је победа немогућа. Њихова порука ће стићи до елите из невојних кругова који су били изненађени инвазијом и који страхују од средњорочних последица.
Промене у кабинету
Треће кључно питање са којим се Русија суочава 2023. врти се око промена у кабинету, које су врло вероватне, мада је тешко предвидети ко ће кога заменити.
Један од разлога зашто су промене готово извесне је интензивирање захтева на врху за већом динамиком и ефикасношћу. Путинова склоност да позива технократе у владу може наставити да расте, са високим личностима у кабинету, председничкој администрацији и структурама моћи које су остареле и истрошене ратом и војним неуспесима, приморавајући Путина да тражи нове идеје. Други разлог су предстојећи председнички избори, а треба подсетити да су реконструкције претходиле свим председничким изборима у Русији осим једног.
Дугорочно нарастање тензија унутар руске владе је још један разлог да се очекују кадровске промене. Министар одбране Сергеј Шојгу и начелник Генералштаба Валериј Герасимов оптужени су за корупцију у оружаним снагама, док је ФСБ на удару критика због пропуста у обавештајним подацима. Верује се да се заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев потпуно погубио, градоначелник Москве Сергеј Собјанин је превише аполитичан, док је гувернерка Централне банке Елвира Набиулина осумњичена да се тајно противила рату..
На ове судбоносне догађаје ће дубоко утицати догађаји на бојном пољу. Ако, као што је Кијев предвидео, Русија ће покушати офанзиву великих размера у фебруару или марту, вероватно ће наићи на значајан отпор Украјине. У супротном, Москва ће наставити полако да гуши Украјину нападима на њену инфраструктуру, на шта ће Кијев одговорити саботажним нападима на руском тлу.
Извор: Мондо
