Русија је у специјалну војну операцију у Украјини ушла потпуно неспремна за савремени начин ратовања. У првим месецима рата, многи руски тенкови били су жртве нове врсте оружја – беспилотне летелице која носи ракете а оператери са даљине бирају циљеве.
Турски „бајрактар“постао је траженији од борбених авиона који су скупи за производњу и одржавање. О обуци пилота да и не говоримо – милиони евра у односу на оператера дрона који је вештине стицао уз симулације лета. Као у видео играма, разлика је мала.
Испод радара Русије
Невероватно је да су дронови као оружје које је толико променило начин ратовања прошли непримећено испод руског „радара“. Уз помоћ Ирана и његових дронова „шехид“ Русија је успела да надокнади заостатак и купи време док не произведе своје беспилотне летелице.
А, да су само мало боље пазили, могли су да увид у оружје будућности добију пре више од четврт века. И то преко везе. Наиме, Америка је дронове у војне сврхе почела да користи 1995. године. Тада су из база у Албанији дронови типа „предатор“ почели да потролирају небом изнад Босне и Херцеговине.
Наравно, они су снимали положаје Војске Републике Српске. Њене јединице су већ дуже време знале да се да их НАТО снима али није било објашњења за зујање, посебно ноћу, које је могло да траје сатима.
Херцеговачки корпус
Све је постало јасно када су јединице Херцеговачког корпуса 5. септембра 1995. године обориле амерички дрон типа „предатор“. Летелица је пала недалеко од Невесиња и према сачуваним снимцима, она се распала приликом пада на косину брда. У сваком случају, делови „предатора“, изузев оплате од композитног материјала, сачувани су у приличном добром стању. Није познато где су завршили делови те летелице али сигурно је да би ВРС са задовољством уступила те делове Русији.
Губитак тог дрона, и још једног којег су оператери неколико дана касније намерно усмерили у брдо да не би пао у руке Восјке Републике Српске, у Америци је означен као један од три међаша, када почиње „будућност“.
Наиме, те 1995. године је уз прву ратну употребу дрона, у Америци забележен најсмртоноснији терористички напад, када је у Оклахома ситију погинуло 168 људи и најважније, појавила се светска информациона мрежа коју данас знамо као интернет.
Када је реч о дроновима, Руси су могли да извуку поуке и из бомбардовања Савезне Републике Југославије када је Војска Југославије оборила више десетина беспилотних летелица.
Пропустили су и прилику и да добију податке о дрону који је Иран 2011. успео да „хакује“ и приземљи неоштећеног на своју територију. Управио на основу тог искуства Иран је покренуо развој својих дронова које Русија данас користи у Украјини.
Извор: Информер
