Дванаест пукова далекометних система ПВО С-300/400, организованих у три бригаде ПВО, је распоређено у кругу око престонице.
Први пут од завршетка Другог светског рата, Војска Руске Федерације поставља противваздушне системе на крововима зграда у Москви. Успостављају се нове позиције противваздушне одбране за непосредну одбрану важних објеката у главном граду Руске Федерације. На крову Министарства одбране, у јужном делу Москве, постављен је противваздушни систем средњег и кратког домета Панцир-С1. Исти тип ПВО система постављен је краном на највишој тачки зграде Министарства унутрашњих послова, у северном делу руске престонице.
Један видео приказује постављање система Панцир-С1 на крову образовне установе десет километара југоисточно од Кремља. Непосредна одбрана урбаних конгломерата, великих површина, проблематична је због бројних објеката који могу ометати линију ватре. У Другом светском рату, нацисти су решили такав проблем изградњом високих армиранобетонских торњева на које су монтирали противавионске топове. Такве куле су и данас видљиве у Берлину или Бечу. Очигледно, због изненадне ситуације, руска војска је морала да пронађе привремено решење.
Сложена одбрана града
Поред центра града, додатни ПВО систем је распоређен поред резиденције председника Руске Федерације Владимира Путина у Ново-Огареву, Московска област. Руска војска није озбиљно схватила нападе украјинских снага на ваздушне базе стратешке авијације Енгелс и Дјагиљево, изведене 5. децембра прошле године. Међутим, када је 26. децембра поновљен украјински напад на ваздушну базу Енгелс, било је јасно да удари од пре три недеље нису били случајност. Додатни ПВО системи, у три реда, брзо су распоређени на јужним прилазима Москви. Током Хладног рата, Москва је била најнасељенији град у СССР-у, можда и на свету. У ту сврху формирана је посебна Прва армија ПВО. Кружна одбрана ПВО организована је у два концентрична круга. Унутрашња кружна одбрана ПВО је око 50 а спољна око 100 километара од центра Москве. Мањи круг су испуњавала 22, а спољашњи 34 пука противваздушне одбране. Да би се олакшало кретање снага ПВО, око престонице је изграђено 2.000 километара кружних комуникација.
Нереалан број ПВО система
Доласком нових технологија вишеструко су повећани обим и капацитети ПВО система. Због тога је промењена структура и организација одбране главног града од ваздушних напада. Ипак, количина ресурса ПВО распоређених за одбрану главног града је и даље импресивна. Сада је Команда специјалних снага одговорна за одбрану Москве. Најновији доступни подаци говоре да је дванаест пукова далекометних система ПВО С-300/400, организованих у три бригаде ПВО, распоређено у кругу око престонице, пише хрватски Телеграм.
Москва се брани са најмање 430 лансера и 1.300 противваздушних пројектила. Уз све ово, требало би додати стотине ПВО система кратког и средњег домета за непосредну одбрану распореда батерија С-300/400. На то све иде непосредна одбрана војних аеродрома и командних места у околини Москве. Све у свему, за наше услове, нестварна количина ПВО средстава.
Пукотине у штиту
На шта указује распоред система Панцир-С1 унутар града? Први закључак који се намеће је имплицитно признање недовољне ефикасности руске противваздушне одбране територија. Чак и када се ради о објектима или зонама високог приоритета, као што су главни град или стратешка ваздушна база, јасно постоје пукотине у одбрамбеном штиту. Украјинци су до сада успели да савладају руску противваздушну одбрану са два различита, ненаменска, импровизована средства. Први пут се радило о извиђачком дрону Ту-141, изнетом из музеја, старом педесет година. Други пут је непознати тип дрона коришћен као платформа за лансирање ракета ваздух-земља.
Летови су изведени на изузетно малим висинама где земаљска радарска технологија има много сметњи. Сталне рефлексије, узроковане околним тереном, као и високим објектима, смањују ефикасност радарских система за откривање циљева у ваздуху. Летећи радари су идеални за откривање ниско летећих објеката. Совјетски Савез је, на основу транспортног авиона Иљушин Ил-76, развио источну верзију АWACS-а. Укупно је обновљено четрдесет четворомоторних авиона Ил-76, означених као А-50. У оперативној употреби Ратног ваздухопловства Руске Федерације налази се 16 авиона за рано откривање, означених А-50У. Сви су стационирани у ваздушној бази Иваново Северњи, удаљеној 250 километара североисточно од Моксве.
Најсавременији руски ПВО
У таквим условима, непосредна одбрана објекта од ваздушног напада је најбоље решење. Систем Панцир-С1, НАТО ознаке СА-22 Греyхоунд, је логичан избор. Систем који производи Уљановски машински комбинат представља најсавременију личну заштитну опрему ове категорије у Оружаним снагама Русије. Дванаест противваздушних ракета, домета од 20 километара, спојени су са два аутоматска противавионска топа калибра 30 мм. Ракете користе радио и оптичко командно навођење. Радарски и оптоелектронски систем за управљање ватром омогућава гађање циљева, дању и ноћу, у свим временским условима ракетама или топовима.
С друге стране ово је признање украјинској авијацији. Колико год симболично изгледало, Украјинци су извели успешан двоструки удар на ваздушну базу удаљену више од 600 километара од својих позиција. Украјинска граница је само 450 километара од центра Москве. Дакле, Москва није нападнута само због чињенице да у том тренутку није била приоритетна мета. И на крају, руски обавештајци вероватно процењују да би, од садашње симболичне способности за нападе дубоко на руску територију, украјинске способности могле значајно да порасту. У игри је неколико средстава. Ракета МГМ-140 АТАЦМС се често помиње као ново оружје које би Украјинци могли да добију. Међутим, домет ракете, која се испаљује из вишецевних ракетних бацача М270 МЛРС и М-142 ХИМАРС, је „само” 300 километара. Стога је Москва изван домета ракета МГМ-140 АТАЦМС које су Британци недавно помињали као могућу подршку Украјини.
Крстарећа ракета домета до 500 км
Међутим, Сторм Схадоw, англо-француска крстарећа ракета, има домет до 500 километара. Крстарећа ракета може да носи бојеву главу до 450 килограма. Основне карактеристике пројектила су радикално мала радарска рефлектујућа површина и висока прецизност. Борбени авиони служе као лансирна платформа за крстареће ракете Сторм Схадоw. Пошто Украјина у свом наоружању нема торнадо, мираж, рафал или тајфун, као могућа лансирна платформа помиње се Сухој Су-24, којим лете Украјинци. Према непотврђеним информацијама, у Пољској се већ дуже време врши интеграција крстареће ракете Сторм Схадоw на украјински Су-24.
Рат је зауставио развој Грома
Још један кандидат међу крстарећим ракетама које би могле бити у арсеналу Украјине је норвешка поморска ударна ракета, скраћено НСМ. Првобитно развијен као противбродска ракета, НСМ такође има копнену варијанту. Међутим, са дометом од само 250 километара, НСМ не представља претњу Москви. Не треба заборавити да су Украјинци развили сопствену тактичку балистичку ракету Гром. Украјински Гром може да испоручи бојеву главу од пола тоне на удаљености до 500 километара. Нажалост, због рата није отишла даље од прототипа. Према неким проценама, за успостављање производње ових ракета биће потребно најмање две године.
Украјинци имају неопходна знања за ове послове. У бившем СССР-у 30 одсто истраживања и развоја и 40 одсто војне производње налазило се у Украјини. Вец́ина је била ракетна технологија. Највец́и производни погони интерконтиненталних балистичких ракета налазили су се у окупираном делу Донбаса. Украјинци немају потребне машине за масовну производњу.
Страх од срамоте
Искрено сумњам да би Уједињене снаге Украјине напале Министарство одбране Руске Федерације. Ова институција је легло корупције и непотизма, почетак и крај свега што не ваља у Војсци Руске Федерације. Напад на резиденцију руског председника у Ново-Огарјеву, коју сматра својим домом, такође нема смисла. Путин често мења локације на којима борави. Мало је вероватно да ћете погодити право место у право време.
Међутим, око Москве има много уносних циљева. Дакле, садашње инсталације ПВО на крововима Москве су више резултат страха од срамоте него стварне претње ваздушним ударима. Руска ратна пропаганда тешко да би оправдала појаву украјинских дронова над градом који је симбол руске моћи и непобедивости. Без обзира на разлоге, страх од ширења рата на улице Москве постоји и реалан је. Време ће показати колико је то оправдано. Немачки пилот аматер Матијас Руст слетео је на Црвени трг спортским авионом Цесна 172 28. маја 1987. Неки су тај догађај протумачили као симболичну најаву распада Совјетског Савеза. Евентуална појава украјинског дрона изнад престонице свих Руса могла би да има неку сличну симболику од које страхују у Кремљу.
Извор: МОНДО
