Председник РФ Владимир Путин је недавно најавио повећање борбене готовости нуклеарне тријаде
Руски председник Владимир Путин најавио је пре неколико дана, пред челницима одбране у Москви, да ће његова земља повећати борбену готовост своје „нуклеарне тријаде“. Пре тога је упозорио на растућу опасност од нуклеарног рата у контексту тензија између Русије и земаља Западне Европе око рата у Украјини.
Путин је обећао да ће развити хиперсонично оружје „без премца у свету“ као део плана за јачање стратешког наоружања, напомињући у том контексту да ће два модела ракета „Сармат“ (НАТО назив Сатана 2) и „Циркон“ ускоро ући у употребу. Пре тога, руски председник је потврдио да би Москва могла да уведе могућност превентивног нуклеарног напада у своју војну доктрину како би разоружала свог противника.
Нуклеарна тријада је термин који се односи на три начина лансирања пројектила, којима већина нуклеарних сила располаже. Нуклеарни удари, превентивни или као одговор на напад, могу се изводити са копна, мора и ваздуха, тачније балистичким пројектилима, подморницама и бомбардерима.
Према западним извештајима, Русија, која је наследила свој нуклеарни арсенал од Совјетског Савеза, поседује 5.977 комада нуклеарног оружја, нешто стратешког, а нешто тактичког, укључујући око 2.000 тактичког нуклеарног оружја, према америчким обавештајним службама. Према америчком Центру за контролу наоружања и неширење оружја, тренутно је распоређено и спремно за употребу 1.588 комада руског нуклеарног оружја. Стратешка нуклеарна бојева глава може да носи између 500 и 800 килотона експлозивног терета, а њен домет је већи од тактичке бојеве главе, која може да носи између 10 и 100 килотона. Подсећања ради један килотон је хиљаду тона ТНТ-а.
Русија надмашује Сједињене Америчке Државе за око 500 нуклеарних бојевих глава, а две земље поседују 90 одсто укупног светског нуклеарног наоружања. Студија Универзитета Принстон из 2019. године, којој се обратила антинуклеарна организација ИЦАН, предвиђа да би у случају нуклеарног рата између Русије и Америке 34 милиона људи било убијено, а 57 милиона рањено у првим сатима сукоба.
Шта је то нуклеарна тријада коју је Путин обећао да ће унапредити у оквиру, како је рекао, политике одржавања равнотеже нуклеарног одвраћања као основе стабилности у свету? Испод су елементи руске нуклеарне тријаде, према извештају америчког Центра за нуклеарно разоружање.
Ваздушне нуклеарне снаге
Русија има око 68 тешких хиперсоничних бомбардера дугог домета у својој нуклеарној флоти, укључујући неколико верзија које је развила компанија Тупољев, укључујући Ту-160 (Блекџек) и Ту-85МС (Беар Х). Модел Беар Х чини већину флоте.
Један бомбардер може да носи до 16 ракета АС-15 совјетске производње, а сваки бомбардер може да носи 700 нуклеарних бојевих глава. Русија ради на модернизацији својих ваздушних нуклеарних снага увођењем нуклеарних крстарећих ракета које се лансирају из бомбардера.
Поморске нуклеарне снаге
Нуклеарне снаге руске морнарице чине 11 нуклеарних подморница дизајнираних да лансирају балистичке ракете које могу бити опремљене нуклеарним бојевим главама. Активне подморнице, као што је Булава СС-Н-32, могу појединачно да носе 16 балистичких пројектила, а способне су да носе укупно 624 нуклеарне бојеве главе. Руска морнарица је у јулу пустила у рад подморницу К-329 Белгород, која је највећа нуклеарна подморница изграђена у последњих 30 година, према америчком Поморском институту.
Руски извори овој подморници приписују огромне деструктивне нуклеарне способности, укључујући стварање радиоактивног цунамија висине скоро пола километра. Још десет подморница класе Бореии се такође модернизују и очекује се да ће бити завршени 2027. године, с тим да се процес суочава са недостатком ресурса. Русија има додатних 26 подморница на нуклеарни погон способне да изврше нападе различитим типовима конвенционалних крстарећих ракета.
Ракетна нуклеарна сила
Процењује се да Русија има 306 интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) које могу да носе до 1.185 нуклеарних бојевих глава и способне су да погоде удаљена подручја, укључујући територију САД. Најзначајније међу овим пројектилима су Топол-М, са дометом до 11.000 километара, и Јарс, са дометом до 12.000 километара, од којих су обе способне да носе више нуклеарних бојевих глава.
Поред тога, Русија тренутно развија хиперсоничне ракете способне да носе нуклеарне бојеве главе, као што су Сармат и Авангард, а руски званичници тврде да се неке од њих не могу пресретнути. Неке процене говоре да би ракета Сармат могла имати домет до 35.000 километара, а раније ове године руска војска је тестирала ову ракету. Руски медији јављају да је прелетела око шест хиљада километара унутар Русије пре него што је погодила намеравану мету.
Русија има два ракетна система способна да носе тактичке нуклеарне бојеве главе. Први је „Калибр“, који испаљује ракете са подморница и ратних бродова и погађа циљеве на копну и мору, домета од 1.500 до 2.500 километара. Други је „Искандер“ и лансира ракете са копна. Његови циљеви су такође на земљи, а домет му је између 400 и 500 километара. Тактичко нуклеарно оружје се користи за гађање мете у одређеном подручју, док се покушава избећи ширење радиоактивног зрачења на већем подручју.
Извор: Ало.рс
