Злато је буквално одувек имало изузетно важну улогу како за економију саму, тако и за државне системе. У Србији се до сада експлоатација ове руде вршила на неколико локација, највише у околини Бора, али то би ускоро могло да се промени јер су пронађене нове локације обилате златом.
Како је гостујући у домаћим медијима истакао председник Вучић, у општини, чије се име чува у тајности, пронађено је „много више злата него што имамо у руднику Чукару Пеки“.
Како у Чукару Пеки, има 1,7 грама злата по тони, а има 46,1 милион тона легуре, испада да се ту налази око 78.370 килограма злата, тј. 78,3 тоне. Према актуелним ценама на светском тржишту, килограм злата се продаје по цени од око 56.280. Дакле, према најавама у новооткривеном налазишту се налази више од поменутих 78,3 тоне злата, тј. откривено је „благо“ вредно макар вредно макар 4,41 милијарди евра.
Подсетимо, још средином децембра, председник Вучић је обелоданио да су у Србији откривена налазишта злата и калцијум-карбоната, тј. калцита. Он је гостујући током викенда истакао да се једно од поменутих налазишта налази у једном од најсиромашнијих делова земље.
Како је истакао током викенда „једно налазиште злата и калцијум-карбоната у Србији пронађено је у Гаџин Хану, а друго на југоистоку земље, а чекам дозволу да кажем где је тачно и ово друго“.
Где сада копамо злато?
Како је за „Блиц Бизнис“ истакао једном приликом заменик директора Геолошког завода Србије Предраг Мијатовић, у лежишту бакра и злата „Чукару Пеки“ процењено је да има 46,1 милиона тона метала, са садржајем бакра у руди 2,7 одсто и злата од 1,7 грама по тони.
То злато се прво нуди НБС на откуп, а потом на тржиште.
Поред овог рудника надомак Бору, у Србији су активни и други рудници, у којима се врши експлоатација више различитих метала. У већини се појављују велике количине сребра, а тек у некима злата.
Рудник Велики Мајдан код Љубовије, садржи олово цинк са доста садржаја сребра у руди и њихов крајњи производ су два концентрата олова и цинка, који се продају у иностранству.
Рудник и флотација Рудник код Горњег Милановца, где се врши експлоатација и прерада руде бакра, цинка, олова и сребра.
Рудник Грот на планини Бесна Кобила, који има два производа а то су концентрати олова и цинка са доста сребра. Према неким подацима, у тим концентратима имају и одређене количине злата.
Рудник Леце у Медвеђи, рудник олова и цинка али карактеристично је да има високе концентрације злата и сребра у својим дефинитивним производима.
Поред њих, активна су и два рудника на северу Косова, који раде у саставу Трепче, Црнаћ и Коперић.
Тренутно је више од 200 локација на којима се истражују минералне сировине. Најбогатији смо бакром, оловом, цинком и угљем. Према мишљењу струке постојећа лежишта имају потенцијал за бар још 15-20 година експлоатације.
Велико интересовање за налазишта
Компанија „Вестерн Тетјан рисорсиз“ (WТР), која је 75 одсто у власништву британске фирме „Аријан рисорсиз“ (Ариана Ресоурцес), прошле године добила је још једну лиценцу за тражење злата на Косову и Метохији на подручју општине Подујево.
То подразумева додавање 58 квадратних километара простора у селу Хртица на постојећу површину која је у власништву ове компаније. WТП већ има неколико лиценци за тражење злата на овим просторима.
Рекордне златне резерве у НБС
Према последњим достпуним подацима у трезору НБС је у 2022. повећана количина златних резерви. Сума сумарум, током прошле године докупили смо 1,1 тону злата из домаће производње, и на тај начин су се укупне резерве попеле на 38,5 тона, укупне вредности 2,1 милијарду евра.
Извор: Блиц
