Косово може да не формира Заједницу општина са српском већином и у потпуности да се повуче из споразума из 2013. године, али тада мора да сноси последице поништавања свих досадашњих достигнућа – слободно кретање, позивни број +383, интеграција северног дела и контрола два прелаза са Србијом, стоји у последњем нон-пејпер документу који је објавио Албанијан пост.
Како тврди овај портал, нон-пејпер је написао западни дипломата дубоко укључен у процес нормализације односа између Косова и Србије, и у њему је са оштрим и нимало дипломатским језиком стављено до знања шта Косово и Србија губе ако напори Запада да успостави мир у региону буду суочени са одлагањем и намерним блокадама од стране Приштине или Београда.
Документ је на шест страница, подељен на 11 засебних делова и има више од 20 подтачака.
Према изворима Албанијан поста, он је више фокусиран на разјашњавање последица непотписивања Основног споразума подржаног Европским предлогом, него што објашњава евентуалне користи.
Неуспех није опција
Један од најважнијих делова документа насловљен је „Динамика напред – неуспех није опција“ и у њему се наводи да Европска унија и Запад више немају намеру да буду посматрачи у „тактици одлагања“.
У документу пише да ако Косово, или Србија, не буду конструктивни партнери и не потпишу споразум, онда „то значи заустављање процеса интеграција и потенцијални преокрет односа са ЕУ и користи које то са собом носи“.
Према овом документу, „Косово не може да тежи да настави да ужива апсолутну заштиту од западног света, који је од виталног значаја за његово постојање, и да истовремено оклева да прихвати западне напоре за трајни мир“.
На другој страни, „Србија не може да тежи да настави да ужива у финансијским, економским и политичким предностима постојец́их споразума и да истовремено подрива напоре Запада за трајни мир“.
Документ такође јасно ставља до знања Србији, наводи Албанијан пост, да је „рецепт за катастрофу коцкање лажним надама да ће се једног дана, у будућности, НАТО и ЕУ урушити, чиме би се омогуц́ила поновна окупација Косова”.
Западне државе у овом документу јасно стављају до знања да су изузетно укључене и да траже потписивање споразума који је „минимално амбициозан“, па ће, ако наиђу на блокаде и друга одлагања, бити веома ригорозни у приступу, јер неуспех овог процеса озбиљно нарушава кредибилитет ЕУ и кредибилитет читавог западног света.
За одбијање следе штапови
Због тога ће, наводи се, на следећем састанку стране „бити обавештене о озбиљним последицама уколико предлог буде одбачен“, а западњаци ће без оклевања почети да користе штапове, јер уколико се икакво оклевање покаже то би могло да се протумачи као недостатак посвећености.
Још један хитан потез биће одређивање јасног датума за потписивање.
„Без одређеног датума, трајно одуговлачење, кашњења и блокаде ће поново управљати/доминирати процесом, исмевајући немоћ Европе и западног света“, наводи се у документу.
То је разлог, тврди се у документу, зашто се Запад тако снажно ангажовао, јер је „алтернатива горе реченом прихватање да западни свет нема утицаја”.
Пошто „шатл дипломатија” неће имати жељени ефекат, онда се последња карта чува као последњи напор.
„Ако стране буду оклевале, организоваће се европска конференција (по узору на прошла искуства) као последњи покушај да се стране убеде“, наводи се у документу.
Документ помиње ЗСО
У документу се помиње и Заједница општина са српском вец́ином.
Понавља се да то представља неотуђиву обавезу Косова и наводи да „политички представници Косова, цивилно друштво и истакнути појединци и организације морају да буду део будуц́их суштинских свеобухватних дискусија усмерених на проналажење консензуса о прихватљивом моделу за ЗСО која је предвиђена Споразумом из 2013. године.
Оснивање ЗСО и Основни споразум, према овом документу су два одвојена и паралелна процеса која се не спајају.
У тачки „Динамика напред – приступ на више колосека“ наводи се да „спровођење свих претходно постигнутих споразума (укључујући и ЗСО) и актуелни европски предлог јесу и треба да се третирају као два одвојена процеса, олакшана на два паралелна пута“ .
„Први пут“, појашњава документ, је „спровођење свих претходних споразума“, док је паралелни „други пут“ – Европски предлог.
У овом делу документа најављује се и успостављање Механизма за праћење који ће функционисати по сету „принципа да се стране награђују или кажњавају у зависности од њихове посвећености у спровођењу процеса“.
Поводом захтева Косова за гаранцију признања од пет земаља ЕУ које га не признају, утврђено је да је немогуц́е дати такву писмену гаранцију, пошто је свака од држава суверена у својим одлукама, међутим познато је да су свих 27 земаља чланица ЕУ за Европски предлог.
Документ ипак нуди позитиван сценарио у овом правцу, наводи Албанијан пост.
„За неке од ових држава сагласност Србије на европски предлог довољан је основ да се односи са Косовом одмах подигну на пуне дипломатске споразуме“, наводи се у документу у делу у којем се појашњава став петорке која не признаје Косово.
„Ако не раније, онда када Косово постане чланица Савета Европе и других међународних организација као директан резултат Европског предлога, земље које нису признале независност придружиће се ставу других држава чланица ЕУ (које признају Косово)“.
Помиње се пример Француске и Немачке
Део овог нон-пејпера је помињање примера Француске и Немачке и како су ове две некада непријатељске државе пронашле „трајни мир“.
Претпоставка западњака у документу је да је реч о два народа који желе да реше проблеме и да крену напред, па је циљ, кажу, „мирни суживот и појачана сарадња“, а то долази, по њима, „како резултат имплементације Европског предлога“.
Ово, каже се у документу, „поставља темпо за коначни правно обавезујуц́и споразум после 2030. године“.
„У том тренутку, по узору на Берлин и Париз, Београд и Приштина ће подстаћи Србе и Албанце, расуте по разним местима бивше Југославије, да постану фактор стабилности у својим земљама и промовишу ново историјско поглавље пријатељства“.
На једној од страница документа појашњене су и предности за Косово и Србију ако буду конструктивни и пристану на потписивање споразума, који има за циљ трец́и споразум који значи споразум о међусобном признању.
За Косово се каже да ако потпише и успостави ЗСО у два одвојена процеса, онда „откључава процес интеграције у НАТО и ЕУ и почиње да добија средства и инвестиције у вези са процесом интеграције“. Такође, стиче регионалну повезаност и укљученост у све програме ЕУ који ће на значајан начин утицати на економију Косова.
Како се разуме из документа, пре 2030. године нема говора о споразуму који има „признање у центру“, како очекује премијер Косова Аљбин Курти.
Признавање „две одвојене реалности“
Европски предлог би за Србију представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су „Косово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву“.
Исто тако, Србија би признала да „не може да тражи право да заступа или делује у име друге стране (Косово)“.
Још једна корист за Косово била би да, будући да споразум подржава 27 држава чланица ЕУ, то значи и да се оне „не би противиле чланству Косова у међународним организацијама“, укључујуц́и и пет чланица које га не признају.
Извор: Данас
