Намера Запада да наоружа Естонију најсавременијим типовима конвенционалног наоружања којима могу да држе на нишану руску северну престоницу Санкт Петербург, као и стварање противракетног одбрамбеног система средњег домета у тој балтичкој земљи може бити „casus belli”, односно разлог за рат, упозорава руски експерт Алексеј Анпилогов.
Исто се односи и на најаву естонских власти о могућности увођења приобалне зоне у Финском заливу, у границама од 24 морске миље од полазне тачке територијалног мора те земље, чиме би се ограничила пловидба руских бродова у том заливу.
С друге стране, званична Москва полази од тога да је слобода пловидбе осигурана међународним правом и рачуна да ће тако бити и надаље, док Анпилогов истиче да Eстонија води крајње антируску политику, не само у неким политичким маршевима или акцијама, већ и чисто војног планирања.
„Конкретно, постоји план за проширење територијалних вода Естоније на рачун суседних зона на три километра с циљем блокирања пловидбе руских бродова кроз Фински залив. Ово је једна опција по морском праву, а с друге стране то ствара услове за блокаду руске пловидбе по Финском заливу. То може бити ‘casus belli’, односно разлог за рат, јер у случају да Естонија блокира или барем, покуша да блокира пловодбу руских бродова на мору, онда ће Русија предузети контрамере. Мислим да ће то исто важити и за жељу Естоније да на својој територији постави било које офанзивна средства намењена за први удар на руску територију, било средства противракетне одбране“, истиче екпсерт.
Он подсећа да је Москва више пута упозорила да ће покушаји распоређивања НАТО наоружања офанзивног карактера моментално изазвати узвратне кораке Руске Федерације – рецимо, распоређивање и циљање естонске територије оперативно-тактичким ракетама система „Искандер“.
„Овде је важно имати у виду да комплекси ‘Искандер’ могу да носе оперативнo-тактичке крстареће ракете и постоји могућност да се инсталирају нуклеарне бојеве главе. То ће за Естонију значити да естонска територија постаје легитимни војни циљ и мета узвратног удара. У случају да дође до ескалације по Естонији ће бити извршен превентивни удар, који ће онеспособити такве офанзивне или прикривене офанзивне системе наоружања као што је противракетна одбрана“, сматра експерт.
НАТО вршља по Балтичким земљама
Подсећајући на прошлогодишњу транспортну блокаду руске ексклаве Калињинград, када је Литванија покушала да блокирала железнички и друмски превоз појединих врста руске робе у регион Калињинграда на Балтичком мору, правдајући тај потез антируским санкцијама ЕУ, Анпилогов каже да је фактички други фронт против Русије отворен.
„Tада је Русија оштро протестовала и прилично оштро навела да су такве акције, у ствари, војна и економска блокада. И опет, по међународном праву, ово је ‘casus belli’, односно разлог за рат. У овом случају пети члан НАТО-а тешко да може да буде активиран, јер сама чињеница блокаде је по међународном праву – агресија. Сходно томе, ако Естонија предузме такве акције везане за блокаде и наоружавање офанзивним средствима, онда ће, чини ми се, одговор Русије бити једнако оштар као у случају Литваније. У случају да Естонија покуша да блокира пловидбу у међународним водама Финског залива или покуша да распореди офанзивно оружје земаља НАТО-а, онда ће судбина тако напредног естонског упоришта бити крајње жалосна“, оценио је експерт.
Према његовим речима, тренутно европске земље НАТО-а врше ротацију својих јединица, као и војне технике, укључујући и авијацију и ловце Ф-16, који су привремено стационирани у балтичким земљама, где обављају патроле. То се дешава због чињенице да ниједна од балтичких земаља де факто нема своју војну ваздушну флоту, која би могла да се супротстави Русији и руској авијацији. Исто се спроводи и по питању поморске сарадње, јер ниједна од балтичких земаља нема адекватну морнарицу. Те земље располажу пограничним бродовима који могу да обављају полицијске послове, функције борбе против криволова и шверца, али не више од тога, објашњава Анпилогов.
„У последње време дешава се стална ротација европских јединица НАТО земаља на балтичком простору, пошто јединице тамо стижу углавном под маском војних вежби. Али де факто, многа војна лица западноевропских земаља остају на територији Естоније, као и војна техника која је коришћена током маневара. Под маском вежби, тајно се пребацују по територији балтичких земаља. Све то нема карактер отвореног јачања НАТО групације у балтичким земљама, али прикривено се то дешава због оваквих ротација и маневара, а кретање људства и технике је стално у току“, каже експерт.
Запад против Русије ратује „туђим рукама“
Руски амбасадор у Талину Владимир Липајев, који је обелоданио да западне земље планирају да снабдеју Естонију најсавременијим типовима конвенционалног наоружања, рекао је и да су Англосаксонци имали интерес да створе у Естонији антируску испоставу како би извршили не само економски, политички, културни, већ и војни притисак на Русију.
Запад, на челу са САД, сада против Русије води рат „туђим рукама“, нагласио је експерт.
„Украјински сукоб, који траје већ 11 месеци, тачно је показао да ресурси чак и тако велике европске земље као што је Украјина, која је имала другу војску по величини у Европи или трећу – ако рачунамо Турску као европску државу – нису довољни да се супротставе Руској Федерацији. Самим тим, намеће се питање како ће НАТО блок тј. Англосаксонци водити политику након вероватног слома украјинске војске… За то им је потребна ескалација сукоба, потребно га је интернационализовати тј. укључити што већи број земаља у конфронтацију са Русијом, отворену и војну конфронтацију. Разумљиво, водеће земље ЕУ и САД не желе да буду изложене руском контранападу, који може да носи и ракетно-нуклеарни, глобални карактер“, каже Анпилогов.
Из тог разлога се користе амбиције балтичких земаља и Пољске. Поред Украјине, ове четири земље, односно Естонија, Летонија, Литванија и Пољска наступају као још један, други ешалон, као „топовско месо“, додао је он.
На питање колико је реалан сценарио да Естонија затвори Фински залив за Русију Анпилогов каже:
„Подсетио бих да су у време проглашења независности Естоније предузети одређени кораци и конкретно успостављена је средња линија Финског залива. А од ове средње линије, Финска и Естонија су се повукле по три километра да би Руској Федерацији дале овај канал од шест километара за слободан пролаз трговачке и војне флоте Руске Федерације. То су заправо међународне воде. Сходно томе, да би се блокирао естонски део Финског залива потребно је да исте акције спроведе Финска, јер ако Естонија једнострано уведе такву зону у својим територијалним водама, онда у овом случају руска страна има опцију да користи фински део залива“, објашњава експерт.
С друге стране, Финска би такође могла да блокира Фински залив, али у том случају ови односи ће већ попримити трилатерални карактер, посебно у контексту тога што Финска има амбиције да се прикључи НАТО-у.
„A то би већ биле акције које су две земље НАТО-а договориле против Русије. У овом случају, Русија има опцију или да се жали Суду УН за морско право, али највероватније та опција неће бити искоришћена, јер ће одлука овог суда ограничити и нарушити права Русије на слободу пловидбе. Зато ми се чини да ће у овом случају бити предузете неке друге акције – на пример, естонске поморске снаге ће покушати да врше инспекције комерцијалних бродова у тој приобалној зони, а Естонија ће оптуживати Русију да крши права Естоније у вршењу некакве додатне контроле…“, каже експерт.
Дакле, сталне провокације естонске стране воде ка отвореном сукобу између Руске Федерације и земаља НАТО-а, закључио је Анпилогов.
Извор: Спутник
