Више од 30 најбогатијих Норвежана побегло је у Швајцарску и друге земље током прошле године.
Наиме, пословни лидери изражавају забринутост због пореза на богатство које наплаћује влада левог центра у Ослу, пише „Фајненшел тајмс“ (ФТ).
Јавни подаци у норвешком регистру становништва показују да је 2022. године најмање 30 милијардера и милионера заменило просперитетну скандинавску нацију за алпску јурисдикцију с нижим порезима. Међу њима је и магнат који се бави риболовом и нафтом Кјел Инге Реке, својевремено најбогатија особа у Норвешкој, преноси Индекс.
Други су се преселили у земље попут Кипра, Италије и Канаде. Вероватно ће њихов пример следити и други јер су богати забринути због пореских промена за које кажу да штете конкурентности земље. Исто сматрају и порески саветници.
Избор између живота у Норвешкој и успеха компаније
Последњи међу милијардерима који је напустио Норвешку је Фредрик Хага, 31-годишњи суоснивач компаније за податке о криптовалутама Дуне вредне милијарду долара, који ће ускоро службено регистровати боравиште у Цугу у Швајцарској.
„Морао сам да бирам између живота у Норвешкој и успеха компаније. Не ради се о томе да не желим да платим порез. Ради се о плаћању пореза на новац који немам“, рекао је Хага за ФТ.
У средишту расправе је норвешки порез на богатство који се наплаћује на сву нето имовину вреднију од 1,7 милиона норвешких круна (173.000 долара) по стопи од 1,1 посто за најбогатије. Швајцарска такође има порез на богатство, али нуди погодности за странце.
За предузетнике као што је Хага, чији је највећи део имовине везан за његову компанију, структура пореза може довести до ситуације да мора да исплаћује велике дивиденде или чак прода део пословања. Ипак, будући да Дуне још увек послује с губитком, али брзо расте, није имао могућност да исплати дивиденду, а не желео да прода удео.
Норвешки порез један од ретких у Европи
„Или морам да узмем новац из компаније или да се преселим“, рекао је Хага, који се бојао да ће његов следећи порески обрачун бити неколико пута већи од његовог расположивог прихода. Скупина богатих Норвежана која је прошле године отишла у Швајцарску имала је укупно богатство од 29 милијарди круна и платила 550 милиона круна пореза, показују њихове годишње пореске пријаве.
Егзодус током 2022. већи је него у претходних 13 година заједно, израчунао је дневни лист Дагенс Наерингслив.
Реке, који се преселио у Лугано у септембру и пре тога платио 181 милион круна пореза, одбио је да коменарише своју ситуацију. Норвешки порез на богатство, један од ретких који се још наплаћују у Европи откако га је Француска укинула у корист пореза на имовину 2018. године, дуго је био извор незадовољства међу норвешким богаташима.
„То омета норвешко пословање на разне начине. Порез присиљава власнике да из својих компанија извлаче дивиденде, понекад веће од добити. То знатно смањује улагања у компаније“, рекла је за ФТ Матилде Фастинг, пореска стручњакиња у тхинк-танку Цивита. Порез на богатство такође је линија раздвајања између норвешке левице и деснице.
Влада непопустљива
Док би потоњи жељели да се укине, администрација левог центра премијера Јонаса Гара Стереа прошле године је повећала стопу пореза на богатство, подигла порез на дивиденде и смањила олакшице на порез на богатство.
Фастингова је рекла да ће се порез на богатство на пословну имовину вероватно удвостручити 2022. у поређењу с претходном годином, док је порез на дивиденду порастао готово 50 посто. Ускоро би требало да се усвоји и излазни порез осмишљен како би одвратио милионере од бега у иностранство. Иако се Норвешка никада није сматрала земљом с политичким ризиком, власници компанија сада сматрају да би кроз неколико година с овом владом могло би бити још горе, објашњава Фастинг.
Влада је непопустљива. Ерленд Тригве Гримстад, државни секретар у министарству финансија, рекао је како влада жели да појединци и фирме напредују, али да најбогатији морају да плаћају више како би помогли у одржавању великодушне државе благостања. Норвешка још увек има неколико хиљада милионера, више од многих богатих земаља кад се у обзир узме број становника.
„Људи имају користи од бесплатног образовања, националне инфраструктуре, бесплатне здравствене заштите, субвенциониране предшколске институције за децу, строгих правила о отказима и пореза на добит у складу с другим земљама. То значи да они који уживају успех с овим друштвеним моделом морају придонети више од осталих“, рекао је Гримстад.
Не одлазе сви
Далеко од тога да сваки богати Норвежанин одлази. Николај Танген, бивши управник хеџ фонда који води норвешки државни фонд, морао је да плати 60 милиона норвешких круна више пореза него што је зарадио када се вратио из Лондона. „Порез плаћам са задовољством. Особно мислим да добијам много натраг за свој порески новац“, рекао је Танген.
Карл Јохан Лиер, извршни директор компаније АутоСторе и претпрошле године девети највећи порески обвезник у земљи, рекао је да разуме зашто људи одлазе, посебно они који воде новоосноване компаније.
„Има пуно људи који није требало да оду“, рекао је Лиер, додавши да он неће бити један од њих: „Овдје имам породицу и унуке. То је важније од пореза.“
Хага је рекао да нема много користи од тога што је јавно проговорио, али да је желео да узбуни предузетнике и новонасталу норвешку стартап сцену: „Норвешка је од лошег постала ужасно место за покретање посла. Разлог томе је порез на богатство.“
Извор: Индекс
