Снага француско-немачког предлога за Косово лежи у чињеници да су га све земље ЕУ прихватиле, чак и оних пет које не признају косовску независност, а озбиљност ситуације у коју је Србија стављена огледа се у јасним претњама уколико тај план не узмемо у обзир. Председник Александар Вучић није крио да су најопасније последице по Србију – прекид процеса европских интеграција, заустављање, а затим и повлачење инвестиција и укидање безвизног режима.
Истовремено, известилац Европског парламента Владимир Билчик припремио је нови извештај, у ком је главна порука да се динамика даљих преговора о чланству Србије у ЕУ условљава нормализацијом односа са КиМ, владавином права и усклађеношћу са заједничком спољном политиком, што је други назив за увођење санкција Русији. Упозоравајуће поруке не крије ни специјални изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар, који на питања РСЕ о страним инвестицијама у Србији каже:
– Мислим да ће бити последица. Мислим да се штети имиџу Србије као западне земље. Истина је да нас компаније питају да ли је Србија под секундарним санкцијама, да ли је Србија солидан партнер, неко на кога могу да рачунају на дуже стазе. Јер компаније не траже сигурност, већ предвидивост, а ово уноси дозу непредвидивости. Мој савет је да треба да се придружите Западу у имплементирању свих мера и санкција, тако Србија не би била изузетак у региону.
Лекције из прошлости
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић оцењује за Курир да су све претње врло реалне и ко год их олако одбацује или се подсмева, није ништа научио из прошлости.
– Довољно је да погледате Ескобарову изјаву о томе да га компаније већ сад питају да ли је Србија под секундарним санкцијама, па да вам буде јасно колико је озбиљна ситуација. ЕУ такође има механизме и алате – прекид преговора, поновно увођење виза, стопирање фондова… А и земље чланице, нарочито оне најмоћније, попут Немачке и Француске, без превеликих тешкоћа могу да повуку постојеће инвестиције или да одустану од нових. Све то може да се деси уколико би Србија изрекла још једно чувено „историјско не“ дијалогу и партнерству са западним савезницима. Углед Србије био би бесповратно урушен, а изолација земље неминовна. Не би требало ни да се размишља о томе, већ да се фокус пребаци на наставак дијалога, јер се једино на тај начин могу заштити витални национални интереси – сматра Грубјешићева.
Извор: Курир
