САД и ЕУ нису учиниле довољно да ублаже сукоб, већ га продужавају слањем оружја и муниције, сматрају кинески стручњаци
Продужење и ескалација руско-украјинског сукоба имаће дугорочне последице и може да доведе до повећаног ризика од нуклеарне ескалације, закључили су кинески експерти за спољну политику на годишњој конференцији „Глобал тајмса“.
„Сукоб између Русије и Украјине је типичан пример прокси рата. Продужење сукоба у Украјини је неминовно, а последице ће се прелити и на друге делове света“, рекао је професор међународних односа на универзитету у Нанкингу Жу Фенг.
САД и ЕУ нису учиниле довољно да ублаже сукоб, напротив, оне су га продужиле слањем оружја и муниције. Кључ решења сукоба налази се у рукама ових сила, сматра некадашњи заменик министра за међународни развој Жоу Ли.
Постоје три главне непознанице у будућности руско-украјинског сукоба, а то су: директна војна конфронтација Русије и НАТО-а, нуклеарна контаминација у Украјини и Русија која би могла да буде приморана да користи нуклеарно оружје, изјавио је Жу.
„Можемо рећи да је продужење сукоба између Русије и Украјине највећи стратешки изазов и највећа неизвесност са којом се свет суочава у овом тренутку“, нагласио је он.
Обе стране сукоба у Украјини заглављене су у борби издржљивости, која би могла да створи простор за нову ескалацију, пренео је недавно АП.
Стручњаци који су анализирали руско-украјински сукоб сматрају да у овом тренутку нема довољно воље за отварање преговора.
Украјина је још увек у фази контраофанзиве, док се Русија нада да ће се прилагодити и повратити предност на бојном пољу. Када је реч о САД, оне настављају да помажу Украјину слањем напредне војне опреме, тако да су у овом тренутку све стране спремне да наставе са активностима на бојном пољу, сматра декан Института за међународне студије на универзитету „Фудан“ Ву Ђинбо.
САД имају три циља у украјинском сукобу: да ослабе Русију, учвршћују режим у Украјини и да приморају Европу да прати Америчку политику, сматра он.
Ђинбо верује да ће бити веома тешко пронаћи јасно решење сукоба у Украјини у скоријој будућности. Он верује да ће 2024. година бити кључна, пошто се те године одржавају председнички избори и у САД и у Русији.
Америчка замка
Након што су на својој кожи осетили високу инфлацију и раст цена енергената многи људи у Европи почињу да схватају да су ухваћени у америчку замку. Високи званичници ЕУ бесни су на Бајденову администрацију, коју оптужују да профитира на украјинској кризи тако што продају наоружање и течни гас по високим ценама, пренео је недавно „Политико“.
У савременом свету, земље зависе једне од других као део растуће глобализације, док ресурси као што су нафта и гас све више постају нове линије фронта у сукобу између Русије и Украјине. Како се сукоб продубљује, свет би могао да уђе у пост-постхладноратовску еру, верује професор Жу.
Након распада СССР-а 1991. године, односи између великих сила су се поправили, а свет је ушао у еру глобализације. Међутим, руско-украјински сукоб вратио је сукоб великих сила, а право ривалство иза овог сукоба је оно између Русије и САД, сматра овај стручак.
Јасно је да је руско-украјински сукоб наставак конфликта из времена хладног рата. САД су притисле друге западне државе са својим „хладноратовским менталитетом“ и хегемонизмом, ширећи свој наратив о „демократији и слободи“ и настављајући своје напоре да одрже економски и међународни поредак који су они створили, рекао је директор института за политичке науке при Кинеској академији друштвених наука Жанг Шухуа.
Запад жели дивиденде постхладноратовске ере, према којој Русија мора да буде слаба и увучена у рат. За четири главне групе у САД: групу војних конгломерата, енергетску групу, финансијску групу и дигиталну олигархију, профити и ратне дивиденде сукоба у Украјини нису довољне, сматра директор Института за међународне односе на универзитету „Ренмин“ Ванг Јивеј.
Извор: RT
