Српска православна црква и верници данас славе Светог Амвросија, епископа медиоланскога.
Овај велики, свети отац цркве православне беше знаменита рода; отац му беше царски намесник Галије и Шпаније, но вером незнабожац, а мајка хришћанка. Док још беше у колевци, једном се спусти рој пчела на њега, изли мед на уста његова и одлете. И још као дете пружао је руку и говорио пророчки: „Целујте, јер ћу и ја бити епископ“.
По смрти оца свога цар га постави за свог намесника Лигуријске области, у којој Медиолан беше главни град. Када умре епископ тога града, би велика расправа међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије по дужности уђе у цркву да одржава ред.
Утом неко дете на грудима материним узвикну: „Амвросије – епископ!“ Ово цео народ прими као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше једногласно њега за епископа.
Амвросије се крсти и кроз недељу дана прође све претходне чинове и би рукоположен за епископа. Као епископ Амвросије утврди веру православну, потисне јеретике, украси цркве, распростре веру међу незнабошцима, написа многе поучне књиге и послужи примером правог хришћанина и хришћанског пастира.
Он је саставио и познату благодарствену песму: „Тебе Бога хвалим“. Овај славни јерарх, због чије су мудрости и слаткоречивости посећивали га људи из далеких земаља, био је веома уздржљив, трудољубив и бодрствен.
Тебе Бога хвалимо – песма Св. Амросија, епископа Медиоланског
Тебе Бога хвалимо, Тебе Господа исповедамо, Тебе превечнога Оца сва земља велича. Теби сви анђели, Теби небеса и све силе, Теби херувими и серафими непресталним гласовима кличу: Свет, свет, свет је Господ Бог Саваот, пуни су небо и земља величанства славе Твоје. Тебе преславни збор апостола, Тебе хваљени број пророка, Тебе хвали пресветла војска мученика. Тебе по свој васељени исповеда Света Црква, Оца недостижнога величанства, Твога истинитога и јединороднога Сина Коме се поклањамо, и Светога Утешитеља Духа. Ти, Царе славе Христе, Ти јеси Очев вечни Син. Ти, узимајући на се спасење човека, ниси се згнушао Девојачке утробе. Ти си, одолевши жалцу смрти, отворио вернима Царство небеско. Ти који седиш с десна Богу у слави Очевој, верујемо да си Судија који ће доћи. Тебе, стога молимо: Помози слугама Твојим, које си искупио часном Својом крвљу. Удостој нас да са светим Твојима у вечној слави Твојој царујемо. Спаси народ Свој, Господе, и благослови наслеђе своје, усправљај га, и узноси га у векове. У све дане ћемо Тебе благосиљати, и хвалићемо име Твоје у векове, и у векове векова. Удостој нас Господе, да се у овом дану сачувамо од греха. Помилуј нас, Господе, помилуј нас. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, како се уздасмо у Тебе. У Тебе се, Господе, поуздамо, да се не постидимо до века. Амин.
Спавао је мало, радио је и молио се Богу непрестано, постио је све дане изузев суботе и недеље. Зато му је Бог дао и да види многа чудеса Божја и да их сам учини.
Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија (в. 14. октобар). Кротак према малим људима, он је био неустрашив пред великим. Изобличио је царицу Јустину као јереткињу, Максима тиранина и убицу проклео, цару Теодосију забранио приступ у храм све док није покајао свој грех, с Евгенијем насилним и самозваним царем не хте се сусрести.
Овом богоугодном мужу дарова Бог толику благодат, да је и мртве васкрсавао, демоне из људи изгонио, болеснике од сваке болести исцељивао, и у будућност прозирао. Скончао мирно на освитку Васкрса 397. године.
Извор: Srbija Danas
