Руски председник би након одлуке да откаже традиционалну годишњу конференцију, могао да прогласи капитулацију.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков потврдио је ове недеље да руски председник Владимир Путин неће одржати традиционалну конференцију за новинаре крајем године. Кон Кофлин, из британског Телеграфа, у анализи коју је у четвртак објавио под насловом „Путинова изненадна капитулација је реалан сценарио“, сматра да је то сигуран знак да „на Путиновом двору није све у реду“ јер је конференција редовно била међу његовим најважнијим јавним наступима.
Годишња конференција идеална је прилика да се Путин похвали војим достигнућима. Све би се директно преносило на телевизији, иако би догађај могао да се претвори у исцрпљујући маратон у трајању до четири и по сата.
Како то да Херсон више није под руском контролом
Телеграф зато пише да је велика штета што је Путин отказао овогодишњу конференцију за новинаре после свега што је урадио и што му се десило у Украјини. „Било би фасцинантно чути од руског лидера како напредује његова ‘специјална војна операција’ или какав је живот на ново припојеним територијама источне Украјине под руском влашћу. Односно у оним областима које Украјинци још нису ослободили“, пише Кофлин.
Иако нема објашњења за отказивање конференције, увелико се спекулише да Путин не усуђује да се јавно појави после понижења која је руска војска доживела током рата у Украјини. Чак и да су му сва питања унапред позната, од њега би се и даље очекивало да објасни како стратешки важни градови попут Херсона више нису под руском контролом.
„Кремљ зна да чак ни његова софистицирана пропаганда не може да сакрије чињеницу да је 2022. година била година катастрофе за Путина и руску војску, и то у таквим размерама да су чак и обични Руси сада сасвим свесни пораза које су претрпели, и најновије анкете показују да их само четвртина подржава његова нова тзв велики отаџбински рат“, додаје Кофлин.
Западне санкције имају исцрпљујући ефекат на руску економију
Он такође подсећа да су Руси, суочени са недостатком људства и опреме (сам Путин је почетком недеље признао да војска има проблема са снабдевањем трупа зимском одећом на линијама фронта), морали да прибегну употреби иранских дронова за нападе на украјинску инфраструктуру и да је то заправо једина тактика која је преостала Кремљу у покушају да настави инвазију. У међувремену, чак и та тактика је почела да даје мање резултата јер су се Украјинци прилагодили и све успешније пресрећу дронове и обарају их пре него што погоде своје мете. А способност одбране Кијева ускоро ће бити још јача након доласка моћних система Патриот, чију је испоруку најавила администрација америчког председника Џоа Бајдена .
Аналитичар Телеграфа наглашава да Путин није само у дефанзиви на бојном пољу. „Шта год да причају његове присталице широм света, западне санкције делују исцрпљујуће на руску економију, а наде Кремља да ће њихове финансије спасити високе цене нафте нису се обистиниле. У ствари, цене су потонуле у светлу економске кризе са којом се тренутно суочавају индустријске велесиле“.
Преговори су добра идеја, али Запад би могао да упадне у замку
Путину, пише Кафлин, понестаје опција, па је све извесније да би ускоро могао бити заинтересован за преговоре. Он напомиње да су бројни западни лидери, укључујући Бајдена и француског председника Емануела Макрона , већ неко време инсистирали на преговорима, а неки су наводно чак вршили притисак на украјинског председника Володимира Зеленског да се окрене у том правцу. Ту се Турска истиче као могући посредник између две зараћене стране.
Из Путинове перспективе, сматра Кафлин, преговори би му помогли да превазиђе најприоритетније проблеме, па тумачи да Кремљ с времена на време понавља да је „отворен“ за преговоре, преноси Телеграм.
Ипак, на крају упозорава да, иако је прекид крвопролића свакако добродошао, Запад не би требало да упадне у Путинову замку. Он подсећа да је Русија пре инвазије већ преговарала о споразумима из Минска са Украјином, али да је мало тога постигнуто јер је Москва упорно одбијала идеју о повлачењу са окупираног Крима или одустајању од Донбаса. „Даље, сваки будући преговори морају се бавити бројним ратним злочинима које су починиле Путинове снаге од почетка инвазије. Разговори у циљу окончања сукоба могу изгледати као добра идеја, али не ако то значи да ће се деспот извући“, закључује своју анализу Кофлин.
Извор: МОНДО
