Владимир Путин се спрема да спроведе нешто се већини Руса никако неће допасти.
Спрема ли Руска Федерација други талас “делимичне“ мобилизације? Неки чак прете општом мобилизацијом ако Украјина настави да напада мете око Белгорода. Такве информације долазе из независних руских извора, али и медија блиских Кремљу. Украјински и западни обавештајни извори упозоравају на наставак позивања нових резервиста. Москва о свему ћути и чак не пориче најаве новог круга масовног позивања зрелих мушкараца у војну службу. Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбија да коментарише такве спекулације, тврдећи да је то у надлежности Министарства одбране. Међутим, постоји много индиректних показатеља да би позиви на служење војног рока могли поново да стижу широм Руске Федерације. Одлука председника Владимира Путина од 21. септембра није ограничила број људи који су позвани у резервни састав. Цифра од 300.000 је интерна одлука Министарства одбране и ни на који начин не ограничава нови талас мобилизације. Званични подаци говоре о 318.000 резервиста прикупљених током „делимичне” мобилизације.
Мобилизација никада званично није окончана
Међутим, када су поједини опозиционари и удружења мајки захтевали да главнокомандујући указом прогласи крај “делимичне” мобилизације, Кремљ је одговорио да немају појма да ли је то уопште правно изводљиво. Правдајући се правним формалностима, врховни командант никада није формално окончао мобилизацију. У усменој изјави од 31. септембра најављено је „остварење постављених циљева мобилизације“. Информације о ажурирању списка резервиста стижу из целе Русије. Поред тога, уводи се и систем електронске евиденције резервног састава. Неки резервисти би требало да се јаве регрутним центрима у децембру, а неки у јануару 2023.
Зато постоји сумња – ако се крене у нову мобилизацију, да ли ће се то десити у децембру текуће године или у јануару 2023. године. Према доступним информацијама, цео мобилисани контингент из првог таласа требало би да буде пребачен на ратиште у Украјину до краја децембра. Због тога се почетак 2023. чини много вероватнијим датумом.
Катастрофално стање руске логистике
Истина је да Војска Руске Федерације никада није престала да спроводи прикривену мобилизацију. Од првих дана, без јавног оглашавања, у рат је позивана такозвана борбена резерва и критичне специјалности попут возача аутобуса, камиона и цистерни.
Они су мобилисани заједно са возилима која је, без званичне одлуке председника, реквирирала руска војска. То је био једини начин да се ублажи катастрофално стање логистике које је било евидентно на самом почетку руске агресије на Украјину. Потврђени губици транспортних возила Војске Руске Федерације превазилазе могућност обнављања из војних резерви и текуће производње. Руска војска је од почетка рата у минусу за, према независно провереним информацијама, 2.021 комад разних транспортних средстава.
Шта би нови талас мобилизације донео руској страни? Пре свега, то би обезбедило надокнаду сопствених губитака, који су значајно порасли након масовног увођења у борбу недовољно обучених, слабо опремљених и лоше вођених резервиста. Такве околности, у комбинацији са ниским температурама, нагло су повећале неборбене губитке међу новопридошлим трупама. Самоповреде услед нестручног руковања оружјем, пријатељска ватра изазвана лошом координацијом са сопственим јединицама, болести услед нехигијенских санитарних услова, лоша исхрана војника, недостатак медицинске неге на првој линији фронта само су неки од разлога за неборбених губитака.
И коначно, са падом температуре забележени су бројни случајеви хипотермије међу војницима који нису били опремљени за боравак на отвореном у зимским условима. Набројани негативни фактори који повећавају неборбене губитке додатно су појачани масовном и прекомерном конзумацијом алкохола.
Војници се жале на само један оброк дневно
Још један могући добитак за генерала Сергеја Суровикина, команданта руских снага ангажованих у агресији на Украјину, био би да попуни све рупе у борбеном и неборбеном систему безбедности. У Војсци Руске Федерације много тога не функционише и иза линија фронта. Многе јединице се жале да данима добијају један оброк дневно. Русији вероватно не недостаје хране. Међутим, неко треба да набави ове намирнице, испоручи их пољским војним кухињама, припреми и подели оброке војницима у рововима. Позната је рачуница да је за једног војника на првој линији потребно 20 других који се одмарају, обучавају, пружају ватрену подршку и тако даље.
Јапанска царска војска је у Другом светском рату имала однос један према десет. Недостатке су покушавали да надокнаде бескрупулозним пљачкањем окупираних територија и робовском експлоатацијом локалног становништва и ратних заробљеника. То им није помогло. Током целог рата, у погледу борбене и неборбене безбедности сопствених трупа, били су далеко инфериорни у односу на савезнике. Трећи могући добитак могла би бити циљана, структурирана мобилизација. У првом таласу позива био је битан само број, а не циљане критичне специјалности. Такође, већина покупљених резервиста долази из категорије нискообразованих грађана. Оваква образовна структура је употребљива у својству обичне пешадије, често означене као „топовско месо“. За управљање сложенијим и софистициранијим системима наоружања неопходна су одређена техничка знања и вештине које се доносе из цивилног света.
И коначно, новом мобилизацијом руске снаге би стекле бројчану предност у пешадији у односу на Уједињене снаге Украјине.
Недостатак руске пешадије је одавно очигледан
Од априла је очигледан недостатак пешадије у формирању Војске Руске Федерације. Додатна пешадија је потребна руској војсци у Украјини из најмање два разлога. Тенковске јединице, без подршке и заштите сопствене пешадије, постају веома лак плен бројних противоклопних средстава којима је противничка страна наоружана.
Недостатак пешадијске подршке један је од разлога за напуштање концепта батаљонских тактичких група. Концепт, који комбинује маневар, оклоп и ватрену моћ, доживео је фијаско у блату украјинског чернозема. Иако руске снаге и даље имају значајну оклопну супериорност, масовнија употреба већих тенковских формација у нападу била би велики ризик без адекватне пешадијске подршке.
Други разлог руске глади за пешадијом је стални, упорни и крвави покушаји да заузме остатак слободне територије Доњецка. Релативно густо уређење насеља у том делу Донбаса намеће уличне борбе као неизбежан начин преузимања контроле над урбаним срединама.
Основни носилац тактичке борбе у насељеним местима је пешадија. С друге стране, овакви видови борбених дејстава могу бити дуготрајни, исцрпљујући и са великим бројем жртава. Најбољи пример су борбе за контролу над градом Бахмутом у Доњецкој области које трају више од четири месеца. Плаћеници групе Вагнер су доминантна руска војна формација која напада тај град. Покушали су директним продором са истока. Није успело. Свеобухватни маневар са севера, преко Солидара, такође није донео победу руској страни. Последњих дана тежиште је померено на југ, покушавајући да левим крилом продре у град. Почетни успеси су постигнути.
Нека села јужно од града су заузета, али опет недостаје снажан завршни ударац који би или одсекао град од остатка украјинских снага или продро у сам центар града. Обе стране трпе велике губитке, а нападач је у неповољнијем положају. Велики замор и потрошња људског материјала захтевају стално обнављање ресурса. Вагнеровци су потерали мобилисане криминалце у прве линије фронта.
Хаос прве мобилизације још није заборављен
Званична одлука да се прогласи прелазак на ратну економију и мобилизација руске индустрије за потребе рата није ни потребна. Низом закона, најпре у марту, а потом и у јулу, које је донела руска Дума, а председничким декретом, целокупна руска привреда може да се преусмери на производњу за потребе „специјалних војних операција“.
Које су могуће негативне последице поновног позивања резервиста? Хаос прве “делимичне мобилизације“ још није заборављен. Војска Руске Федерације једва је сакупила униформе и наоружање, углавном из прошлог века, за опремање 318.000 резервиста позваних у септембру.
Нема ни довољно опреме, наоружања, а још мање финансијских средстава за други позив. Драстично бројчано повећање војске не прати повећање војног буџета. Укупна снага Војске Руске Федерације повећана је са 950.000 на најмање 1.400.000 припадника. И поред потрошње хиљада тона борбене технике и муниције и повећања броја војника за скоро 50 одсто, војни буџет за наредну годину повећан је за свега 43 одсто у односу на 2022. годину. Опремање новог контингента могуће је само уз драстично смањење трошкова зарада садашњег састава. Влада Руске Федерације не успева да обезбеди бонусе и измири финансијске обавезе актуелним војницима. Даља смањења плата би изазвала побуну, у најмању руку масовно незадовољство војске. Обећани бонуси за потписивање се не исплаћују. Због смањених прихода, мобилисаним војницима обећан је отпис дугова код пословних банака. Међутим, многе банке одбијају захтеве за отпис дуга или једноставно игноришу подносиоце захтева. Дугови редовно доспевају, а процес наплате се наставља нормално.
Поновно позивање резервиста никако не би био прихваћен уз сагласност већине грађана Руске Федерације. Од почетних 70 одсто у марту, сада само 19 одсто циљане фокус групе подржава рат у Украјини. Остали не подржавају мобилизацију или су против рата. Како наводи Медуза, фокус групе, које је у тајности наручио Кремљ, показују да су Руси “далеко од оптимиста у погледу своје будуц́ности и будућности своје земље”.
Руски народ је генерално уморан од рата
“То не значи улазак у опозицију или потпуно одбијање специјалне војне операције“, каже један од извора Медузе, који став саговорника описује као „равнодушност и апатију“. „Ништа их не инспирише и ништа их не тера напред“, објашњава извор. Одговарајући на питања, учесници студије су говорили тоном гласа који је подразумевао: „Оставите нас на миру“, пише хрватски Телеграм.
Званичници у Кремљу морају признати да је руски народ једноставно „у суштини уморан од рата“. У таквим околностима, спровођење мобилизације представља значајан политички ризик за актуелну власт. Не треба заборавити да је широм Русије спаљено 70 канцеларија за мобилизацију. Такође, због несразмера у позивању резервиста из редова националних мањина, дошло је до отворених протеста против власти. И сам Путин је крајем септембра морао да се извињава националним мањинама због релативно несразмерне војне обавезе у односу на већинско руско становништво. Највећу цену Путинове авантуре у Украјини платили су Чечени, Дагестанци и Бурјати. Бежећи од мобилизације, Русију је напустило око 750.000 младих, углавном образованих мушкараца. Мањи део се вратио после објаве о завршетку мобилизације. Међутим, процењује се да је око 650.000 још увек ван земље.
Евакуисани, као и мобилисани мушкарци, представљају радно способно становништво у најпродуктивнијем добу. Многи сектори руске привреде, а посебно ИТ индустрија, пате од значајног недостатка радне снаге. Даљи одлив радно способног и квалификованог мушког становништва само би погоршао тренд пада привреде. Дакле, у условима када рат у Украјини подржава мање од четвртине становништва Руске Федерације, а више од 50 одсто грађана жели да преговара, нова мобилизација би могла да постане озбиљан политички проблем. Нова ерупција незадовољства у регионима са већинским неруским становништвом прети да ескалира више него у првом кругу мобилизације. Поред јавног мњења, руским властима остаје и проблем облачења, припреме, наоружавања, обуке и регрутовања нових резервиста.
„Добио пет метака у груди“
О нефункционалности целокупног система спровођења мобилизације најречитије говори отворено писмо Јулије Бојко, удовице пуковника Вадима Бојка, заменика команданта Пацифичке морнаричке академије. Укратко, њен муж је био задужен за пријем, смештај и надзор регрутовања.
Након тога је организовао и обуку резервиста. За извршење задатка није добио готово никакву материјалну подршку. Наравно, све је кренуло наопако. На крају је оптужен за неуспех и да је нанео штету држави од 100 милиона рубаља. Запрећена му је вишегодишња казна и конфискација имовине. После жестоке свађе са надређеним, несрећни пуковник је са пет метака у грудима изведен из канцеларије свог шефа. Званични узрок смрти је самоубиство. Илузорно је очекивати отклањање свих организационих и процедуралних недостатака у оквиру система мобилизације руских резервиста за само три месеца. Приходи од нафте и гаса почињу да падају, руска привреда је већ ушла у рецесију. Дакле, решавање питања катастрофалне финансијске и материјалне подршке за подизање нових резервиста такође је немогућа мисија у тако кратком року.
Путина би могли притиснути тврдолинијаши
Вец́ина грађана Русије жели да се рат заврши. Сходно томе, намеће се логичан закључак. Без претходног решавања, или бар ублажавања свих недостатака, масовно позивање нових резервиста не би остварило значајније позитивне ефекте на укупну борбену моћ Војске Руске Федерације. Коме треба још једна маса немотивисаних, лоше опремљених, недовољно обучених и недовољно плаћених војника за борбу? Међутим, политичка логика има сасвим друге законе. Циљ владајуће групе у Кремљу је да остане на власти. Цена, поготово ако се плаћа туђим животима, није толико битна.
У случају поновљених великих успеха Заједничких снага Украјине, попут продора на Крим, председник Путин би се нашао под великим притиском тврдолинијаша из свог окружења који се непрестано залажу за ескалацију сукоба. У том случају, проглашење опште мобилизације представљало би чин који би тренутно задовољио снаге безбедности, а за неко време одложио завршетак рата и неминован пад актуелне политичке гарнитуре из Кремља.
Извор: Мондо
