Танкери с руском нафтом гомилају се у Босфору, Турци не планирају да их пусте.
Санкције на увоз руске нафте бродовима у Европу и ограничење цена нафте на 60 долара по барелу на снагу су ступиле у понедељак, а већ су у уторак почеле да стварају тржишне поремећаје – танкери пуни руске нафте скупљају се уз обале Црног мора јер их Турска не пушта кроз Босфор док не буду потпуности осигурани, преноси тпортал.
Како пише „Financial Times“ 90 одсто светског бродског превоза покривено је осигурањима издатим у Европи и то је поента нових санкција – без осигурања руски бродови неће моћи слободно да плове светом тј. пуно осигурање моћи ће да добију само они бродови на којима је нафта која ће се продати по 60 долара по барелу или ниже.
Турске власти то не занима јер не планирају да пуштају никакве неосигуране бродове – у случају катастрофе, изливања нафте или било какве несреће Анкара би морала да санира сву штету коју може да направи неосигурани брод.
У допису који је турска влада издала још средином новембра, инсистира се да сви бродови који ће пролазити кроз Босфор имају пуно осигурање па иако то значило кршење ЕУ санкција.
То је кључ проблема – Турска не пушта танкере без пуног осигурања, а ЕУ осигурања не могу да осигурају руске бродове јер крше западне санкције.
Прометна гужва код Босфора и Дарданела почела је још 29. новембра кад су турске власти одбиле да пропусте први руски неосигурани брод, а до данас их се накупило 19. Турске власти су за сад без коментара на ‘прометну гужву’ у Црном мору.
Москва је пак поручила како нафту неће продавати испод цене од 60 долара по барелу јер је то пут у дестабилизацији тржишта, несташице и смањење инвестиција.
Исто тако, Русија је окупила ‘флоту из сенке’ у којој је око сто танкера којима ће да покушају да заобиђу западе санкције пловећи без осигурања или ће их осигурати компаније из неутралних земаља. ФТ је од извора сазнао да су руске осигуравајуће куће потврдиле осигурање код неколико бродова који су неометано прошли док су тренутно блокирани само бродови који су под деломичним осигурањем компанија из ЕУ-а или га уопће немају.
Санкције на увоз нафте би требало Москви да задају тежак ударац, али многи економисти сматрају да Европа, у којој дивља инфлација и прети рецесија, овим санкцијама пуца у ногу.
У Бриселу кажу да ће се забраном увоза танкерима покрити 90 посто руског извоза у Европу и да је руски извоз нафте у ЕУ већ значајно пао те сад износи 1,5 милиона барела у односу на 3,95 милиона барела у предратном периоду. То не значи да је Русија почела да губи новац јер су преусмерили нафту у Кину и Индију.
Неки економисти мисле да барел од 60 долара нимало не погађа Русе јер се њихова нафта и иначе продаје јефтиније у односу на референтне цене на западним берзама (прошле недеље је барел руске нафте био 52 долара, чега је врло добро свестан и украјински председник Владимир Зеленски који понавља да су ове санкције ‘слабе’).
Ако се због увоза нафте не догоди ништа драматично, ЕУ би могла да се нађе у проблемима 5. фебруара, кад на снагу ступа забрана увоза нафтних прерађевина.
Треба знати да 60 одсто дизела који се потроши у Европи долази из Русије и да нема неких великих алтернатива па бисмо усред зиме могли да имамо несташицу тог горива које се користи за превоз, индустрију, али и грејање.
Извор: tportal.hr
