Западна јавност као да је заборавила на многе крваве интервенције за које САД и НАТО нису одговарале, али и на не тако давну историју сукоба у Украјини.
Позиви председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да Русија одговара за „гнусне ратне злочине“ у Украјини пред судом који би био основан у сарадњи са Међународним кривичним трибуналом указују на изузетно лицемерје Запада, пише Курт Нимо за „Рон Пол институт“.
„Урсула фон дер Лајен председава криминалном организацијом одговорном за смрт и уништавање пројектованих ‘непријатеља’ који не прете Европи. Она, у суштини, позива на смрзавање Европљана који зависе од природног гаса из Русије по ниским ценама и на рат без краја, или видљивог решења“, пише аутор.
У случају Русије, ово „пројектовање непријатеља“ Европе ослања се на селективност западних медија када је извештавање о сукобу у Украјини у питању, али и игнорисање не тако давне историје која је претходила руској војној операцији.
Тако, у западном дискурсу нема речи о ономе што се у тексту за „Рон Пол институт“ назива нелегалним државним ударом спроведеном под покровитељством САД против украјинског лидера који се окренуо Русији уместо ЕУ, али ни о покољу скоро 50 етничких руса у Одеси који су се противили Мајданском устанку, нити о непоштовању Минских споразума из 2014. и 2015. године који је требало да спрече „‘грађански рат’ између нео-нациста у украјинској војсци и ‘сепаратиста’ у Донбасу.“
Са друге стране, НАТО и САД нису одговарале за агресију против СР Југославије, упркос покушајима неких западних новинара да јавност известе о кршењу ратних конвенција циљаним гађањем цивилне инфраструктуре. Штавише, агресија против Срба само је охрабрила будуће интервенције.
„Пошто су политичари и већина медија рат против Србије приказали као морални тријумф, Бушовој администрацији је било лакше да оправда напад на Ирак, Обаминој администрацији да бомбардује Либију, а Трамповој администрацији да више пута бомбардује Сирију“, аутор цитира Џима Боварда који пише за „Либертаријан тајмс“.
Као што нису одговарале за ратне злочине у бившој Југославији, НАТО и САД нису одговарале ни за своје деловање у Авганистану, али су се оглушиле и о оптужбе Арапске организације за људска права за злочине почињене у Либији.
Тадашњи главни тужилац Међународног кривичног трибунала Луис Морено Окампо признао да постоје сумње о ратним злочинима у Либији, укључујући ту и линчовање Моамера Гадафија, али специјална комисија која би се њима бавила никада није основана, подсећа аутор.
Агресија НАТО и САД на Либију учинила је негдашњег првака на афричком континенту нерелевантним геополитичким фактором, док је инвазија бившег америчког председника Џорџа Буша исто учинила са Ираком.
Системско уништавање инфраструктуре је ту некада напредну земљу свело на „преиндустријски ниво“, наводи се у извештају за истражни комитет Међународног кривичног трибунала који аутор цитира.
Која је разлика између Ирака и Украјине?
Руска војна операција у Украјини и Бушова инвазија на Ирак не могу се поредити због више разлога. „Русија суочава са непријатељем на својој граници, који инсталира ракетне системе и изводи војне вежбе док подржава ултранационалистичке неонацисте одговорне за бомбардовање етничких руских цивила у Донбасу“, указује се у тексту за „Рон Пол институт“.
Ирак, с друге стране, није имао трупе и пројектиле на граници Сједињених Држава. Ни ЕУ није „невина“ када је страдање недужних жртава широм света у питању, тврди аутор, и подсећа да су борбени авиони „јурофајтер“ и „торнадо“, али и бомбе „МК 80“ и други типови наоружања европског порекла коришћени у сукобу у Јемену.
Администрација председника САД Џозефа Бајдена остаје при ставу да мира неће бити док Украјина не одлучи да прихвати преговоре. Будући да се Кијев у више наврата оглушио на позиве Москве да сукоб оконча за преговарачким столом, Европи остаје само да се „смрзне“, оцењује аутор.
Извор: рт.рс
