Потпуно објаснити како долази до позитивног ефекта духовности на здравље није толико важно, јер ми не разумемо ни механизам деловања многих лекова, али знамо, посматрајући узрок и ефекат, да они делују, објаснио је психијатар.
Бројне студије показале су да понављање молитве и медитација могу да смање психолошки стрес, повишени крвни притисак, успоре ритам срчаних откуцаја и дисања, као и појачају имунитет, односно обрамбене снаге организма.
Религија и медицина су повезане на начин који није могуће сасвим објаснити и размрсити. Ту повезаност лекари виде с времена на време. Није у питању само организована религија која неким пацијентима даје снагу, већ свако има духовност која животу даје смисао.
Веза између духа и тела траје вековима, али као лечење постала је наука. Све до недавно, лекари са Запада удаљили су се од духовности и религиозне вере. Сада захтеви пацијената, заједно са научним студијима које доводе у везу веру са добрим здрављем, полако преобраћају скептичну медицинску заједницу.
Научни часописи и многе нове књиге прихватају ову тему у разматрање, а све већи број лекара присуствује скуповима на којима се расправља о вери и оздрављењу.
Талас недавних испитивања помера зид између цркве и лабораторије. На пример, истраживања показују да људи који одлазе на литургије више од једном недељно, живе у просеку седам година дуже од оних који уопште не иду у цркву.
Испитивања обављена на медицинском факултету америчког Универзитета Дјук открила су да људи који једном недељно одлазе у цркву имају мањи ризик да ће бити хоспитализовани из било ког разлога, него они који одлазе у цркву ређе. Ако и буду хоспитализовани, бораве у болници мање времена од оних других.
Вером до уравнотеженог стања
Психијатар Мартин Џонс, са Универзитета Харвард, који проучава везу између вере и оздрављења, каже:
„Потпуно објаснити како долази до позитивног учинка духовности на здравље није толико важно. Исто тако, ми не разумемо механизам деловања многих лекова. Али знамо, посматрајући узрок и ефекат, да они делују. Слично томе, ми можемо да видимо ефекте личне духовне свести на коначни резултат, па према томе, зашто је не користити? То је попут плацебо ефекта. Зашто он има учинак? Веровање. То је врло моћна снага“, објаснио је психијатар.
Међутим, разумљиво, чак и они доктори који укључе „духовност“ у своју лекарску торбу, допуштају употребу вере само као додатак медицинској нези и само ако је пацијент отворен за разговор о свом веровању.
Успркос још увек присутним дебатама о примени медитације и дубоко мисаоних молитви у сврху смирења мисли, постоје докази у стручној литератури да стрес оштећује имуни систем.
Стотине истраживачких студија доказују везу између вере, побожности и здравља, а навешћемо само неке од резултата до којих се дошло у тим истраживањима. Наиме, старије особе које су себе сматрале религиозним, имале су мање здравствених проблема и физички су боље функционисале него нерелигиозне особе.
Испитаници који су се редовно молили, имали су 70 одсто мањи ризик да ће оболети од срчане коронарне болести. Такође, они који су сматрали религију врло важном и који су редовно одлазили у цркву, знатно ређе су имали повишени крвни притисак и ређе су оболевали од депресије и тескобе.
Кад се организму догађа физичко урушење, тада је духовни раст веома велик. Вера доводи човека у једно уравнотежено стање кад он више не осећа болест као терет.
У амбуланту отвореног срца
Процес излечења може бити у облику прихватања своје ситуације, поступање са собом и другима на један други начин и задржавања осећаја мира за време суочавања са патњом и боли. Вера је допуна медицинског лечења. Болест има физички темељ, међутим, постоји хијерархија: физички ниво, емотивни ниво, интелектуални ниво и духовни ниво. У медицинској пракси пожељан је помак од лечења само болести, према лечењу читаве особе.
Професорка Кристин Пучалски, интерниста на Универзитету Џорџ Вашингтон, сматра:
„Није увек и све само у науци. Постоји једна веза поверења, која се може и не појавити ако се фокусирате само на нечији физички аспект. А то не узима пуно времена – довољно је ући у амбуланту отвореног срца“, закључила је она.
Извор: Београд.ин
