Амерички државни секретар Ентони Блинкен најављује планове за бољу одбрану украјинске инфраструктуре.
НАТО се у Букурешту први пут бави Кином, а саветовања је било и у вези са ситуацијом у Босни и Херцеговини.
Министар спољних послова највеће и војно најважније чланице НАТО, Ентони Блинкен из САД, на конференцији за новинаре у Букурешту детаљно је разјаснио курс Алијансе. Најоштрије је осудио начин вођења рата руског владара Владимира Путина, јер напада инфраструктуру у Украјини како би лишио људе основних средстава за живот.
„Он усмерава ватру на цивиле. Та брутализација ратовања је варварска“, оценио је Блинкен и нагласио да је НАТО уједињенији него икад.
„Његова стратегија до сада није успела и неће успети. Доказаћемо Путину да греши.“
Сједињене Државе су до сада испоручиле Украјини оружје у вредности од 19 милијарди долара. Блинкен је додао да су све остале чланице (29 земаља) дале још 21 милијарду долара.
Жеља за „Патриотом“
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба поново је у Букурешту захтевао да се Украјини испоручи више система за противракетну одбрану. „Треба нам Патриот“, рекао је Кулеба. Али, врло је неизвесно да ли би САД или неки други савезници, на пример Немачка, могли да пребаце одбрамбене системе типа Патриот у Украјину. С обзиром на то да би украјинским војницима били потребни месеци обуке, системима би и даље морали да управљају војници НАТО. Алијанса би тако неминовно постала директно умешана страна у рату, а то жели по сваку цену да избегне.
Но, амерички државни секретар Блинкен ипак је јасно рекао да Сједињене Државе у најмању руку размишљају о јачању система противракетне одбране. „Хитно радимо на поправци што већег дела инфраструктуре. Истовремено, морамо да бранимо инфраструктуру најбоље што можемо. О томе сада размишљају наши војни планери“, рекао је Блинкен. Нема смисла обнављати електране и далеководе који би онда поново били уништени руским нападима – али амерички државни секретар и није говорио о појединостима.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је у уторак да се „разговори о Патриоту настављају“. Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок такође је била нејасна. „Војна подршка и зимска помоћ су две стране исте медаље. Наравно, ми смо у сталном контакту са Украјином и НАТО о томе како да ојачамо самоодбрану“, рекла је Бербок у Букурешту.
Дипломате НАТО не виде како би Немачка могла да премести јединице са системима Патриот директно у Украјину, као што је то сугерисала Пољска. НАТО би морао да за то изда одобрење, пошто је противракетни систем Патриот интегрисан у противваздушну одбрану Алијансе. Осим тога, САД би се ту питале, пошто су оне ставиле систем Патриот на располагање Бундесверу.
Реорганизовати односе са Кином
Другог дана састанка у Румунији, НАТО се није само бавио Русијом, већ по први пут формално и изазовима и претњама које представља Кина, која се пак показала као блиска савезница Русије. У новом стратешком концепту Алијансе, кинеска комунистичка диктатура се види као „дугорочни конкурент“ и „системски ривал“.
„Не желимо сукоб са Кином. Желимо да избегнемо сукобе. Не желимо хладни рат“, рекао Блинкен. Генерални секретар НАТО Столтенберг такође је поменуо у којој мери актуелни сукоб са Русијом показује колико је опасна зависност од једног добављача и јединственог ланца снабдевања. Стога, каже, кинеске производе треба држати подаље од критичне инфраструктуре у Европи и САД.
У разматрањима НАТО наводи се да извоз безбедносно релевантне технологије у Кину треба избегавати. Међутим, нису свих 30 држава-чланица на истом строгом курсу као водећа сила НАТО, САД. Ипак, како је рекао Блинкен, „споразум унутар НАТО, а такође и са Европском унијом, се повећава.“
Италијански министар спољних послова Антонио Тајани рекао је, међутим, да је Кина потребна како би утицала на Русију, односно због рада на миру у Украјини. „Кина је тренутно најбољи пријатељ Русије. Када је у питању постизање нечега у Русији, потребна вам је Кина. Ствари нису једноставне“, рекао је Тајани за ДW. Додао је и да су економски односи и тржиште у Кини такође изузетно важни. А амерички државни секретар Блинкен је појаснио: „Ту се не ради о ширењу НАТО на Азију.“
Подршка угроженим државама
НАТО је у среду одржао саветовања са Грузијом, Молдавијом и Босном и Херцеговином – три земље које су под различитим притисцима због руског напада на Украјину. НАТО намерава да настави војну сарадњу са Грузијом, чије је провинције Абхазију и Јужну Осетију окупирала Русија. Грузија има за циљ да се придружи Алијанси, што јој је и обећано на самиту 2008. такође у Букурешту. Снабдевање Молдавије енергијом веома је отежано због руских напада на суседну Украјину. Земља ће добити зимску помоћ од земаља НАТО.
Извор: Дојче веле
