Александар Невски је био велики руски кнез и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје.
Иако је реч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског порекла.
То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца. Наиме, постоји предање да Александра Невског у Србији слави становништво исељено са севера Црне Горе.
Они су по доласку у нову домовину са собом понели сећање на добре односе са Русима, па су овог свеца прихватили за нову крсну славу. Празник Светог Александра Невског се још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.
Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: „Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!“
Дана 12. септембра одиграо се пренос моштију кнеза Александра по наређењу цара Петра Великог из града Владимира у Петроград, 1724. године. Кнез Александар је био велики борац за очување хришћанства, а живео је у време напада монголских хорди, Швеђана и Немаца на Русију. Истакао се као велики војсковођа и заштитник, а након што је 1240. године на реци Неви победио шведску војску, добио је надимак Невски.
Пред смрт се замонашио и узео име Алексеј. Преминуо је 1263. године, а за свеца је проглашен половином 16. века. Главни празник му је 6. децембра и тада га се сећа скоро цела Русија. Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу, подигнута црква тридесетих година прошлог века.
Извор: 24sedam.rs
