Дуга и бурна историја билатералних односа Берлина и Варшаве, чији је један од најстрашнијих момената била инвазија Вермахта на територију Пољске којом је, 1939. године, почео Други светски рат, после мирних деценија, поново је ушла у изразито турбулентно раздобље
„Игре“ око противваздушних система „Патриот“, финансијске чарке две земље унутар ЕУ и недавно поновљен захтев владе у Варшави за ратним репарацијама створиле су још једну Ахилову пету европске породице.
Никад разједињенија Унија Старог континента настоји да закрпи резове који се отварају на све више фронтова. Речи захвалности из уста пољског председника Анџеја Дуде, упућене немачком колеги Франк-Валтеру Штајнмајеру због одлуке да се „патриоти“ поставе на територији Пољске „зарад заштите од Русије“, нису тек колегијално „хвала“ једне чланице ЕУ другој. Оне звуче као олакшање што власти у Варшави више не морају да стрепе од НАТО реакције која им је висила над главом док је Алијанса вагала о пољском, додуше незваничном предлогу Министарства одбране, да се ови ПВО системи америчке производње поставе у Украјини која је ван НАТО.
Забуну је унео пољски министар одбране Маријуш Блашчак који је, на понуду Берлина да се у Пољској поставе „патриоти“, одговорио да би далеко ефикасније било њихово размештање у ратом захваћеној Украјини. Од тада је клупко кренуло да се намотава, а неспоразум се размрсио тек минуле недеље. Таман се прашина слегла, кад је, по ко зна који пут, Варшава отворила питање ратних репарација, иако Берлин упорно тврди да је оно решено још пре много деценија.
Немачка влада, како је истицано више пута, не види правну основу за репарационе захтеве из Пољске. Њен аргумент гласи да је пољско комунистичко вођство 1953. године одустало од немачке одштете. Осим тога, за Берлин је са такозваним уговором „Два плус четири“ о спољнополитичким аспектима немачког јединства то питање потпуно затворено. Уговор су, 1990. године, с једне стране потписале тадашња Савезна Република Немачка (СРН) и Источна Немачка (ДДР), а с друге стране силе победнице у Другом светском рату. Била је то и основа за поновно уједињење Немачке.
Поновни захтев Пољске и вртоглава сума од 1,3 милијарде евра, што је трећина немачког БДП, доноси нови ковитлац прашине у очи чланова владе у Берлину, а нарочито канцелара Олафа Шолца, који све време изјављује да Немачку и Пољску вежу изузетно пријатељски односи великог разумевања.
На све то, наслонило се експлозивно историјско поређење, које је недавно пласирао Јарослав Качињски, председник пољске владајуће партије ПиС. Он је оптужио Немачку за доминацију у Европи, уз алузије на Други светски рат.
Качињски је, у недавном говору на југозападу Пољске, рекао да снага Европе лежи у снази њених суверених држава, осуђујући, како је рекао, „ситуацију у којој једна од европских држава, данас највећа после Русије, мирним методама спроводи планове које је некада желела да оствари војним средствима“.
– Ово је пут који води у кризу и несрећу не само у Пољској већ у целој Европи – казао је Качињски, који важи за кључног стратега пољских владајућих десничарских популиста.
У предизборној кампањи, он обилато посеже за оваквом антинемачком реториком, док путује земљом уочи парламентарних избора, планираних за јесен 2023. године. Како тврди пољска опозиција, антинемачка и евроскептична позиција владајуће странке делимично је повезана са предизборном кампањом.
Качињски указује на стари немачки концепт средње Европе – да Пољска ионако мора да се покори. Током наступа у предизборној кампањи крајем новембра, Качињски је објаснио да му годинама нико није веровао, али да Немачка планира уједињену Европу под немачким вођством: „Главна држава би била Немачка, праћена можда Француском и Холандијом, али све остале државе треба, једноставно, да се покоре.“
Због чињенице да се пољска влада усредсредила на Немачку као на непријатеља, узвратно пати и немачка мањина у овој земљи, чији највећи део од око 30.000 људи живи у региону Опоља, у Шлезији. За ове људе то значи да су дотације из пољског државног буџета ове године смањене за чак 8,5 милиона евра. Немачка влада, међутим, домаћем јавном мњењу објашњава да „је у питању имигрантска група, а не национална мањина у формалном смислу“.
И ГРЧКА ХОЋЕ ОДШТЕТУ
И Атина потражује од Берлина одштету за ратне злочине почињене током оба светска рата, саопштено је пошто је објављено да је шеф пољске дипломатије Збигњев Рау потписао ноту којом тражи репарације од Немачке. Вредност одштете за уништавање, ратне злочине и принудни кредит за време немачке окупације Грчке процењују на 270 милијарди евра. Већ уназад неколико година, званична Атина не искључује ни могућност тужбе, што звони на заоштравање конфликта који је од завршетка Другог светског рата углавном потискиван у други план.
ТРАЖЕ ГАЛИЦИЈУ
Варшава потражује нешто и од Украјине и то – територију. У Пољској је осванула петиција са захтевом да се одржи референдум о припајању „историјских територија“. Платформа „Чејнџ“ поставила је апел Анџеју Дуди, позивајући на „рани национални референдум о поновном уједињењу с историјским пољским територијама Источне Креси, Галиције и Лавова“. Појавиле су се и најаве о обуци пољског војног особља за управљање Галицијом. „Пољаци пате од варварских Украјинаца“, наводи се у петицији, која се позива на чињеницу да су ове територије, по Споразуму из Риге, биле у саставу Пољске од 1921. до 1939. године. Елементи који се у Пољској залажу за поделу Украјине имају и подршку од деснице из Мађарске.
Извор: Новости.рс/sd.rs
