Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел признала је у интервјуу немачком недељнику Дие Зеит да су у њеној политици према Русији направљене грешке. Ипак, не жали због подршке изградњи гасовода Северни ток 2.
„Требало би брже да реагујемо на агресивност Русије“, рекла је Меркелова у разговору, који ће бити објављен у четвртак, мислећи на руску окупацију Кримског полуострва 2014. године, која је уследила након договора чланица НАТО-а о повећању издатака за одбрану на два одсто. БДП-а.
„Немачка је повећала трошкове одбране за НАТО, али још увек није достигла циљ од два одсто“, рекла је бивша канцеларка и додала да она сама „није сваки дан држала ватрени говор у прилог“ повећања буџета за одбрану, преноси РТВСЛО
У интервјуу је рекла и да не жали због одлуке да подржи изградњу немачко-руског гасовода Северни ток 2 и да би забрана пројекта „опасно погоршала” односе Немачке и Русије.
Ангела Меркел брани своју досадашњу политику према Владимиру Путину Међутим, према њеној оцени, зависност Немачке од руског гаса није само резултат овог пројекта, већ и чињенице да Норвешка, Велика Британија и Холандија испоручују недовољне количине гаса, преноси немачка новинска агенција ДПА изводе разговора.
Поводом споразума из Минска, бивша канцеларка је рекла да би Украјини требало дати времена да постане јача, преноси руска новинска агенција Тасс.
Споразум из Минска
„Споразум из Минска из 2014. био је покушај да се Украјини да време. Такође је искористио то време да постане јача, што видимо данас. Украјина 2014-2015 није модерна Украјина“, рекла је Меркелова.
Према њеном мишљењу, свима је било јасно да то неће решити проблем. Она је истовремено изразила сумњу да чланице НАТО-а могу да подрже Кијев у мери у којој га подржавају сада.
Прошлог лета је покушала да успостави разговоре са Макроном и Путином Меркелова је недавно, у разговору за немачки недељник Шпигл, изјавила да је у лето 2021. године, у последњим месецима њеног руковођења немачком владом, настојала да успостави разговоре за смиривање тензија у Украјини, у којима је француски председник Емануел Макрон и Учествовао би и руски председник Владимир Путин, али да тада више није имала довољно утицаја.
Бивша канцеларка се након напуштања функције нашла под лавином критика рекавши да је дозволила Немачкој да постане превише зависна од руских енергената. Пре одласка, њена влада је била под интензивним притиском савезника, посебно Сједињених Држава, да одустане од изградње контроверзног Северног тока 2 испод Балтичког мора. Овај пројекат је ове године обуставила актуелна немачка влада због руске инвазије Украјине.
Не жали ни због миграната 2015
Дојче веле преноси да Меркелова такође не жали због одлуке да 2015. прихвати избеглице, посебно из Сирије. У то време Немачка је прихватала избеглице, иако су за њих званично биле одговорне друге чланице ЕУ, пошто Даблинска уредба предвиђа да тражиоци азила морају бити регистровани у првој безбедној земљи ЕУ у коју уђу.
Уместо тога, Немачка је дозволила људима да прво пређу границу, а затим да провере своје захтеве за азил. У Немачкој је 2015. скоро пола милиона људи затражило азил, а следец́е године још 750.000.
На питање шта је утицало на њену одлуку, Ангела Меркел је у интервјуу одговорила да је то „у складу са нашим основним правима и вредностима”. На то је утицала и реакција чланова немачког друштва који су на железничким станицама дочекали пристигле избеглице.
„Наравно да учим. Зато бих, када погледам уназад, радио много раније да се оваква ситуација каква је била у лето 2015. уопште не би десила. На пример, уз помоћ Света. Програм хране и помоц́ избегличким камповима у земљама које су биле посебно погођене миграцијама“, рекла је она.
Извор: Ало
