Амерички такозвани „мидтерм“ избори, односно избори за Конгрес и Сенат, донели су шокантне резултате које је мало ко предвидео. Политички експерти за „Блиц“ предвиђају да ће се овакав исход – који се генерално сматра повољним по актуелног председника Џоа Бајдена, а лошим за његовог архинепријатеља Доналда Трампа – на Србију одразити појачаним интересом САД да што јаче и што брже раде на решењу косовског питања.
А то решење би, како смо у уторак видели у нацрту предлога Француске и Немачке за решење косовског питања, практично значило да се Србија притисне да неформално призна Косово тиме што ће пристати на неповредивост његових граница „сада и у будућности“.
– Избори за Конгрес и Сенат апсорбовали су доста пажње унутар САД, тако да ће се вероватно Вашингтон у наредном периоду више посветити спољнополитичким питањима, између осталог и косовским проблемом и ситуацијом у БиХ. Зато очекујем још већи притисак на Србију да се та питања реше – каже за „Блиц“ бивши дипломата Срећко Ђукић.
Шта се догодило на изборима у Америци?
Иако се очекивало да ће републиканци „почистити“ демократе на изборима за контролу Сената и Конгреса, то се није догодило. С једне стране, демократе јесте спутавао рекордно лош рејтинг Бајдена, али их је спасло питање контроле абортуса, које је ове године експлодирало у америчкој јавности после одлуке Врховног суда.
Трамп и његове присталице су се надале великом таласу победа у најважнијим тркама за Сенат и Конгрес, што би погурало Трампову кандидатуру на председничким изборима 2024. против Бајдена, који се овог пута сматра слабим противкандидатом.
То би, последично, променило оријентацију администрације у Вашингтону ка унутрашњој политици и одсудној „бити, или не бити“ бици између Трампа и Бајдена. У други план би пала спољнополитичка агенда, попут притиска на Србију да убрзано пристане на посредно или непосредно признање независности Косова.
Тако би влада Ане Брнабић добила на времену да можда чак и одложи решење косовског питања до евентуалног избора новог председника САД из редова републиканаца, који би, попут Трампа, имао мекши однос према Србији.
Кога ће одувати политички торнадо у Америци
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да би се победа републиканаца у Конгресу и Сенату дугорочно одразила на однос САД према Србији.
– Трампови републиканци би водили другачију политику према Украјини како би смањили економске трошкове. То би након одређеног периода утицало и да се смањи притисак Вашингтона на Србију да уведе санкције Русији – каже Анђелковић.
Ипак, та победа републиканаца се није догодила, бар за сада. А ситуацију за српску владу додатно компликује чињеница да ће се битка за контролу Сената одлучити тек у другом кругу избора у једној или чак две савезне државе, 6. децембра.
Пошто су односи између републиканаца и демократа никад затегнутији, за очекивати је да ће наредни дани до 6. децембра у САД протећи у изборној кампањи која ће прерасти у политички торнадо. Самим тим, администрација у Вашингтону би могла да има много мање стрпљења и разумевања за ставове српске стране по питању Косова и санкција Русији.
Очигледно да је сада већи притисак на Србију
Милан Крстић, доктор политичких наука, упозорава да се ипак не може очекивати тотални заокрет у америчкој политици у случају изборног преокрета на председничким изборима 2024.
– Габријел Ескобар, специјални амерички изасланик за Западни Балкан, Карен Донфрид, помоћница америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, па и Кристофер Хил, амбасадор у Београду, на неки начин истичу континуитет са оним што је била и Трампова политика према региону у великом броју аспеката – каже Крстић.
Постоји и битан континуитет у погледу фокуса на Отворени Балкан и економске интеграције, и генерално тог приступа да је битно најпре се економски повезати, а да ће политичка надоградња доћи касније. Ипак, постоје и неке разлике.
– Наравно, рат у Украјини је променио динамику политике и у овом региону, па је очигледно да је сада већи притисак на Београд и Приштину да се постигне неки договор, али то верујем да би исто било и са администрацијом Доналда Трампа – каже Крстић.
Извор: Блиц
