Кремљ је упао у своју замку како тврде стручњаци за спољну политику.
На крају је Владимир Путин попустио. Суочен са блокадом бродова који превозе жито из Украјине или са прећутним признавањем да су његове претходне претње биле блеф, лидер Кремља је ипак одлучио да не изазива нову глобалну кризу са храном, пише Гардијан .
Одустајање Русије од споразума, којим је пристала извоз украјинског жита преко Црног мора, спремало се неколико недеља. Русија је запретила да ће то учинити након што је снажна експлозија оштетила мост на Криму у октобру и поново након напада дроном на руску црноморску флоту прошле недеље.
Али када је Русија напустила споразум, брзо је постало јасно да Москва нема план за даље. Када је Путин извршио понижавајући заокрет од 180 степени након консултација са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, једини уступак који је могао да тражи биле су писмене гаранције Кијева.
Русија без плана
„Кремљ је упао у сопствену замку из које није знао како да се извуче“, написала је Татјана Становаја , шеф компаније за политичке анализе Р. Политик. „Споразум о извозу житарица је суспендован, али није јасно како заиста зауставити извоз жита. Нимало. Само војним путем, што није био део њиховог плана.’
Русија је можда добила нека приватна обећања, укључујући гаранције да ће им можда бити дозвољено да извозе и своје пољопривредне производе. Али повлачење Кремља јасно показује да Путин може бити приморан да одступи када се суочи са отпором и пркосом. Зна како да се повуче, ако треба“, каже Становаја.
Западни лидери су можда фокусирани на откривање шта је убедило Кремљ да одступи, док Путина више забавља ескалација као начин да сачува образ на бојном пољу. Суочена са украјинском контраофанзивом, Русија је последњих недеља испалила стотине пројектила на украјинске енергетске објекте и другу кључну инфраструктуру, настојећи да украјинске градове гурне у мрак и хладноћу и претећи хуманитарном кризом на ивици зиме.
Такође, западни лидери су забринути због претњи Русије да ће употребити све што јој је на располагању, укључујући и тактичко нуклеарно оружје, да обезбеди територију коју је незаконито анектирала од Украјине. Украјински званичници кажу да је заокрет Кремља од 180 степени важна лекција за Запад о томе како да победи Путина.
Руски уцењивач је „инфериоран у односу на оне који су јачи и умеју да јасно заузму свој став“, написао је Михајло Подољак , саветник украјинског председника. ‘Агресор се може смирити разумном демонстрацијом моћи.’
У овом случају, поступци Русије су такође претили да разбесне лидере у Африци и на Блиском истоку чијој се дипломатској наклоности Путин надао. Најављујући обнављање споразума у среду, Ердоган је рекао да су следеће пошиљке украјинских пољопривредних производа намењене Сомалији, Џибутију и Судану.
Ердоган глави преговарач
А ту је и Ердоган, Путинов регионални ривал који се од почетка овог рата појавио као главни играч у преговорима. Ердоган је такође играо водећу улогу у размени заробљеника у којој је Русија ослободила кључне украјинске команданте из челичане Азовстал у Мариупољу. Москва је раније саопштила да планира да их осуди на смрт на војном суду. Како је Русија постајала све више дипломатски и економски изолована, утицај Турске је очигледно растао.
„Споменуо сам да би Анкара можда имала последњу реч, али нисам очекивао да ће имати толики утицај на Путина“, написао је Андреј Сизов , шеф СовЕцон-а, фирме за истраживање пољопривредног тржишта и додао: „заиста се питам шта је Ердоганова тајна.“
Код куће, договор о житу изазвао је бес међу заговорницима рата, који су одбацили ‘писане гаранције’ и, у неким случајевима, оптужили владу да је распродала своје војнике.
„Њих није брига за овај рат! Новац је важан“, написали су администратори популарног Телеграм налога који прикупља средства и опрему за руску војску. Прокремљовски блогери и новинари на сличан су начин исмевали тај договор. „Преварант је дао писмене гаранције да неће користити означене картице“, написао је Александар Котс , новинар прокремљанског портала Комсомолскаја Правда.
Телеграм канал пуковник Касад, праћен са 800.000 претплатника, објавио је: ‘Што се тиче поверења у те ‘украјинске гаранције’… као да осам година скрнављења Минских споразума или Штајнмајерове формуле није довољно.’
Извор: Мондо
