Планови напада су можда били повезани са дугогодишњим територијалним спором
Узбуњивач у руској Федералној служби безбедности (ФСБ) поделио је писмо које је процурило за „Њузвик“ у којем се тврди да се Русија „прилично озбиљно припремала за локализовани војни сукоб са Јапаном“ у августу 2021., само неколико месеци пре него што је одлучила да покрене потпуну инвазију на Украјину.
Планови напада су можда били повезани са дугогодишњим територијалним спором око стратешки важних Курилских острва, која су окупирана од стране Русије, а право на њих полаже Јапан.
Русија и Јапан су се раније борили у ономе што је сада познато као Руско-јапански рат 1904-1905. Рат се завршио победом Јапанског царства и задао озбиљан ударац Руском царству. Сукоб се водио због супарничких експанзионистичких амбиција у Кини и Кореји, а почео је након одбијања понуде Јапана да ограничи своје амбиције на Кореју и истовремено дозволи Русији да преузме територију у Кини. Јапан је 8. фебруара 1904. покренуо изненадни напад на Порт Артур, област Кине која је изнајмљена Русији након што је претходно била окупирана од стране Јапана.
Русија је одбацила ранији предлог Јапана за прекид ватре, погрешно верујући да ће њена надмоћна морнарица лако поразити Јапан. Међутим, Русија је поражена у низу битака вођених на копну и на мору. Рат је коначно окончан 5. септембра 1905. потписивањем Портсмутског уговора, у којем је посредовао амерички председник Теодор Рузвелт. Процењује се да је тамо живот изгубило 120.000 Руса и 86.000 Јапанаца. Историчари кажу да је пораз Русије у том рату имао далекосежне последице по свет.
„Понижавајући пораз Русије у руско-јапанском рату 1904-1905 имао је дубоке последице“, наводи се у раду из 2016. објављеном у часопису Фореигн Полици Аналисис. „На домаћем плану, то је убрзало револуционарно незадовољство у Русији и побољшало национални имиџ Јапана као модерне државе. На међународном плану, рат је разбио дуготрајна уверења о европској војној доминацији, изазвао велики губитак престижа за Русију, отклонио све сумње у статус Јапана као државе. најновије велике силе и редефинисао однос снага на Далеком истоку“, додаје се.
„Нулти светски рат“
Научници верују да је руско-јапански рат такође „поставио сцену“ за Први и Други светски рат, а неки га називају „Нултим светским ратом“.
Овог месеца, пропагандиста Кремља Владимир Соловјов упоредио је губитак Русије у руско-јапанском рату са далеко скоријим повлачењем руских трупа из Херсона у Украјини.
Русија, као део Совјетског Савеза, била је међу савезничким снагама које су победиле царски Јапан и друге силе Осовине у Другом светском рату. У августу 1945, док је америчка војска бацала атомске бомбе на Јапан, Совјетски Савез је одвојено напао подручје Кине под контролом Јапана и заузео Курилска острва, која су од тада остала спорна. У августу 2021, ФСБ је скинуо тајност са информација о бруталном мучењу совјетских грађана од стране јапанских специјалних служби током Другог светског рата.
Узбуњивач из ФСБ-а је сугерисао да је ово део „информативне кампање против Јапана“ која би могла да се искористи да се обуче Руси за планирани напад 2021.
Извор: Ало.рс/Newsweek
