Пољска је недавно постала трећа у низу европска држава која је предузела мере на граници због руске инвазије на Украјину, која је оцењена претњом и по остале државе. Тако су власти ове земље одлучиле да изграде ограду дуж границе са руском енклавом Калињинградом. Сличан потез недавно је предузела и Литванија, док је Норвешка ставила војску у виши степен приправности.
Министар одбране Пољске Маријуш Блашчак издао је наредбу за изградњу привремене баријере дуж границе са руском територијалном екклавом Калињинградском области.
Овај потез је уследио због сумњи Варшаве да Русија планира да олакша илегалне преласке границе азијским и афричким мигрантима, али и потенцијално искористи енклаву као територију одакле може да крене напад на Пољску.
Блсашчак је навео да је изградња баријере неопходна како би се Пољска „осећала сигурно“.
Додао је да ће баријера обухватити комплетну границу дужине 210 километара, а да ће радови на изградњи почети ускоро.
Пољска је јуна месеца завршила изградњу челичног зида на граници са Белорусијом.
Та граница је прошле године била поприште мигрантске кризе, а велики број људи је тада илегално ушао у Пољску са територије Белорусије.
Пољски и други лидери ЕУ оптужили су тада белоруску владу да управља миграцијом како би створила хаос и поделе унутар Европске уније, због одмазде за Западне санкције које су јој уведене.
Литванија
Литванију од руске Калињинград енклаве дели само бодљикава жица, иза које се јасно виде иде зграде које чине руску граничну тачку, а локално становништво сваког дана чује разговоре руских војника.
Како је ова земља чланица НАТО савеза, њена позиција је итекако стратешки битна, јер уколико би руски лидер Владимир Путин у неком тренутку решио да додатно ескалира сукоб, могао би да и своје трупе пребаци у ову енклаву која се простире на мање од 100 километара, и заједно са трупама из Белорусије, са којом се ова земља такође граничи, изврши инвазију и на њу.
Тиме би осим Литваније, могле да буду угрожене и околне НАТО земље – Летонија и Естонија, а циљ ове операције би био да се ове три државе изолују од остатка Алијансе.
„Сувалки коридор, како још називају ову енклаву, је потенцијално рањив ако би Калињинград и Белорусије, сада у основи војно проширење Русије, одлучиле да пробају да пресеку балтичке државе од Пољске“, каже за Скај Њуз Линас Којала, директор Центра за студије источне Европе.
Сумње подрива и то што на на источном крају Калињинграда налази се још једна потенцијално опасна зона у коју из дана у дан долази све већи број руских трупа које су тренутно стациониране са друге стране бодљикаве жице у Белорусији и могле би брзо да пређу границу уколико Путин одлучи да нападне.
Али, упркос овоме, Литванија тврди да нема простора за страх и да су спремни да сасеку овакве руске намере.
Норвешка
Норвешка је од 1. новембра ставила војску у виши степен приправности због рата у Украјини, истакли су недавно тамошњи званичници.
Норвешка је сада највећи извозник природног гаса у Европску унију, обезбеђујући око четвртине европског увоза након смањења дотока руског гаса.
Премијер Јонас Гар Стјоре је на конференцији за новинаре рекао да је ово најозбиљнија безбедносна ситуација у неколико деценија.
„Нема индикација да Русија шири свој рат на друге земље, али смо због повећаних напетости изложенији претњама, обавештајним операцијама и кампањама утицаја“, навео је он.
Норвешка је ангажовала војску да чува њене офшор платформе и постројења на копну након напада на Северни ток 26. септембра и добила је подршку британске, француске и немачке морнарице.
За сличан потез се припрема и Финска, земља која је недавно аплицирала за чланство у НАТО савезу.
Извор: Нова
