Тим од само 17 људи у Молдавији је преко ноћи морао да почне да тражи начин да смањи зависност од руске енергије и набави скупље.
Мала група људи у молдавској компанији за дистрибуцију електричне енергије, Енергокому, задуженој за снабдевање земље електричном енергијом, све чешће остаје без даха док буквално трче са састанка на састанак. Уз помоћ овог тима од само 17 људи, вршилац дужности генералног директора Енергокома Виктор Бинзари и његова два помоћника покушавају да пронађу нове изворе енергије од средине октобра, када су руске ракете у Украјини уништиле трафостанице које обезбеђују скоро трећину увоза електричне енергије у Молдавији.
Преостале две трећине су ‘испариле’ раније овог месеца након што је Москва прекинула испоруке природног гаса тој малој бившој совјетској републици, по неким мерама најсиромашнијој европској нацији, стиснутој између Украјине, чланице НАТО-а, Румуније и амбиција Русије да поново постане велика светска сила.
Скоро преко ноћи, према Блумбергу, Молдавија је морала да почне да купује око 80 одсто електричне енергије и половину природног гаса из Европе, што представља најоштрију и најболнију транзицију са руског на западно снабдевање енергијом коју је доживела било која земља у бившем совјетском блоку од то 1989.
Руски енергетски гигант Гаспром запретио је у уторак да ће додатно прекинути испоруке гаса од 28. новембра. Молдавија је у среду била без струје два сата након што су руски пројектили усмерени на Украјину прекинули хитне испоруке из Европе. Трошкови енергије су се утростручили или више, што је донело пад БДП-а за 8 процената једној од најсиромашнијих европских економија и створило мету молдавским проруским опозиционим партијама да нападну владу.
„Схватате, наравно, да већина људи нема могућност да плати, то је огромна разлика“, рекао је Бинзари у својој канцеларији у центру Кишињева између нове рунде састанака и телефонских позива који су њему и његовим саветницима оставили мало време за спавање у последње време.
Новац није једини проблем
Европска унија је рекла да ће помоћи у финансирању, али новац није једини проблем. Кабл од 400 киловолти из Румуније, преко којег земља сада остварује већину својих енергетских веза са обе стране границе са Украјином, пролази кроз електрану у Придњестровљу (Придњестровље), сепаратистичкој проруској територији која се отцепила од Молдавије уз помоћ руских снага 1992. године.
До 1. новембра, углавном гасна електрана – којом управља Молдавскаја ГРЕС, компанија у руском власништву – снабдевала је остатак земље више од половине својих испорука електричне енергије. Сада је то ‘де фацто’ дистрибутивни центар за енергију на путу од Румуније до главног града Молдавије Кишињева. Добро вођена руска ракета или само окретање прекидача у Придњестровљу могли би да пресеку нову европску жицу спаса Молдавије, која страхује да би после Украјине могла да буде једна од следец́их мета Кремља.
Нестанак струје широм земље у среду дао је увид у то како би ствари могле да изгледају. Кабл из Румуније је вероватно заказао домино ефектом пошто су ракетни напади пореметили мрежу у украјинском региону Одеса, каже Мациеј Возниак, пољски консултант послат да помогне Енергокому. Земље широм Европе боре се са растућим ценама енергије, али ниједна није видела да цене расту тако брзо са веома ниског нивоа цена или да их плаћа тако сиромашна популација као што је Молдавија. У том смислу, Пољској је требало седам година да пређе на тржишне цене, каже Вознијак.
Молдавија тек треба да претрпи масовне нестанке струје попут оних у Украјини, али председница Маја Санду је почетком новембра рекла да је цена гаса за потрошаче порасла шест пута за годину дана, а породице сада троше 70 до 75 одсто свог прихода на комуналије. Проруске странке организовале су протесте да каналишу гнев народа према властима.
Москва одбацује оптужбе да користи енергију као оружје. Гаспром је у октобру и новембру дао објашњења за смањење уговореног снабдевања Молдавији, што је говорило о комерцијалним и техничким разлозима. Испоруке су смањене за 49 одсто у односу на износ који треба платити овог месеца, кажу у Кишињеву. Објашњавајући своју последњу претњу даљим резовима, Гаспром је рекао да је кривица на Украјини, за коју каже да кочи транзит гаса намењеног Молдавији.
До ове године све је било као у совјетско доба
У среду је главни извршни директор Молдовагаза Вадим Чебан у посту на Телеграму навео да је Украјина имала балансиране испоруке молдавског гаса, али према споразуму – Молдавији недостају капацитети за складиштење гаса за којима није било потражње током неуобичајено топлог времена у октобру, али земља би узимала гас како би температуре падале.
Као што се догодило 2006. године, Гаспромови спорови са Украјином, а сада и са Молдавијом, могли би да се окончају прекидом даљих испорука гаса Европи. „У Украјини не ратују само генерали, ово је и економски и информативни рат“, истиче Татјана Сава, заменица директора Фонда јавне својине Молдавије. Међутим, постоје и разлози због којих се најгори страхови Молдавије можда неће остварити. Ако, на пример, пресеку кабл из Румуније у Придњестровљу, ускоро би могла доћи до ситуације да челик и други извозни производи, од којих зависе приходи овог отцепљеног региона, остану блокирани на путу ка тржишту ЕУ.
„Прошле године смо потписали 10 трговинских уговора. У последње две недеље потписали смо њих 30“, каже Савва. „Хтели смо ситуацију са разноликим путевима снабдевања енергијом и организовано предузеће са свим потребним запосленима, а сада говорим о 17 људи и једном псу. Енергокому је било потребно врло мало запослених – 12 у јануару, ускоро 20 – јер се до ове године мало шта променило од распада СССР-а 1991. у погледу начина на који је Молдавија добијала струју и гас. Струја је долазила из исте електране, преко истих каблова, као у совјетско време.“
Молдавија је приметила да ће доћи до смањења руске енергије, каже државни секретар за енергетику Константин Боросан. Његово министарство је куповало и складиштило што је више могуће гаса. Топлане су са гаса прешле на мазут, а има и на десетине других мера. Захваљујући топлом времену, каже, потрошња природног гаса је у октобру пала за скоро 50 одсто на годишњем нивоу, а електричне енергије за 14,4 одсто.
„Совјетска енергетска инфраструктура је требало да држи блок на окупу“
Али енергију је тешко складиштити, а неуспех у њеном складиштењу може бити разарајући. Пример је фабрика стакла на периферији Кишињева, која производи флаше за вина и жестока пића произведена широм Европе. Према речима генералног директора Јона Коврига, само пет минута без струје би их приморало да затворе фабричку пећ. „Било би нам потребно 15 месеци и много милиона долара да ремонтујемо пећ како би могли да је поново покрену“, објашњава Цовриг. Они већ морају да прилагоде своје пословање трошковима енергије, који су већи од неких конкурената у Европи. Цовриг каже да је осетио страх када је нестало струје у среду, али само на неколико секунди пре него што се укључило резервно напајање.
Према речима Виктора Парлицова, бившег шефа енергетског регулатора Молдавије, совјетска енергетска инфраструктура је изграђена да би помогла да се совјетски блок одржи на окупу, због чега високонапонски кабл за Румунију ефективно непотребно прелази границу са Украјином. То је и разлог зашто је совјетско руководство Придњестровље – део територије са већинским руским говорним подручјем на источној обали реке Дњестар – припојило Молдавији приликом формирања тадашње републике и због чега су главна електрана и индустрија били који се тамо налази, рекао је Парлицов.
Парлицов такође сматра значајним датум инвазије руског председника Владимира Путина на Украјину, јер је за 24. фебруар заказан тест мреже, преко којег би Украјина и Молдавија по први пут биле одвојене од електромреже Русије и Белорусије, како би могли би међусобно да тргују струјом и између себе и ЕУ.
„Совјети су увек сматрали Молдавију нелојалном, и била је,“ истиче Парлицов, јер би се већинско румунско говорно подручје – сада независно и на путу ка чланству у ЕУ – побунило у свакој прилици откако је припојено 1812. године. од стране Руске империје.“ Совјетска електроенергетска мрежа и цевоводи који снабдевају јефтином руском енергијом замишљени су и дизајнирани да обесхрабре било какво понављање историје, закључује Парлицов, а преноси Блумберг.
Извор: МОНДО
