Покушали су челници Европске уније (ЕУ) да зауставе Владимира Путина бројним санкцијама, како личним, тако и онима које циљају руске компаније и економију. Упркос свему, чини се да његова „ратна машина“ и даље функционише, а тајна се крије у две ставке – монополу у гасној индустрији на територији Европске уније, и подршци Кине и Турске које су које су од почетка рата додатно продубиле односе са Москвом.
Чињеица је да су државе ЕУ и запада генерално покушале да прекину економске везе са Русијом и увеле санкције које су имале за циљ да осакате њену економију након што је извршила инвазију на Украјину. Међутим, као један од најважнијих светских произвођача нафте, гаса и сировина, Русија има дугогодишња и уносна трговинска партнерства. Није лако прекинути те везе, пише Њујорк Тајмс.
Многим земљама живот без руских сировина је невероватно тежак. Више од две трећине руског извоза у вредности пре рата чинили су нафта, гас и кључни метали и минерали, који помажу у погону аутомобила, грејању домова и снабдевању фабрика широм света.
То је довело до фрустрирајуће реалности за западне званичнике који су се надали да ће поткопати ратне напоре Русије кажњавањем њене економије – вредност њеног извоза је заправо порасла након што је извршила инвазију на Украјину, чак и у многим земљама које су преузеле активну улогу у супротстављању Русији.
То омогућава Москви да генерише значајне суме новца док улази у свој девети месец рата, а покушаји западних земаља да искористе санкције и друге мере да осакате руску економију до сада су имали ограничене ефекте.
„Веома је тешко живети без руских ресурса. Не постоји замена“, рекао је Сергеј Алексашенко, бивши заменик министра финансија Русије и заменик председника њене централне банке.
Како се одуговлачи рат, и реакција света на њега доводи до значајне промене у међународним трговинским токовима. Хране фали у многим земљама које се ослањају на пшеницу и друге основне производе узгајане ван њихових граница. Цене горива и других производа порасле су у време рекордне инфлације.
Ипак, дуготрајне економске везе Русије са Европом постепено се раскидају, а нови савези се формирају како се роба преусмерава у друге земље, показују подаци.
Европска унија, Сједињене Државе и Велика Британија увеле су оштре економске казне Русији, санкционишући стотине богатих грађана и владиних званичника и у великој мери искључивши земљу из међународног финансијског система. Такође су обећали да ће престати да шаљу напредну технологију и забранили руским авио-компанијама да лете на Запад.
Одлуке глобалних компанија да зауставе операције у Русији такође су имале велики утицај. Контејнерски бродови пуњени страном робом више не плове у луку Санкт Петербург, главну тачку везе са остатком света. А инфлација и економска неизвесност доводе до тога да руски потрошачи смање куповину производа који се још увек налазе на полицама продавница.
Али, санкције руској енергетици која помаже у покретању западних економија спорије ступају на снагу.
Европска унија – која је у великој мери зависна од руске енергије и, као и многе земље, већ се бори са инфлацијом – реаговала је спорије.
Европа је у августу престала да увози руски угаљ.
Нове забране увоза нафте и нафтних деривата које ће европски званичници увести у наредним месецима могле би да представљају велики губитак за Русију. Али нафта која напусти Русију на океанским бродовима вероватно ће наћи пут до нових тржишта. Неколико земаља, укључујући Кину и Турску, продубило је своје односе са Русијом од почетка рата.
Наиме, Турска је повећала увоз производа у ову земљу за 113 одсто, Кина за 24, док га готово све остале државе смањиле за више од 50 одсто.
Такође, извоз гаса у Кину се повећао, али има само један постојећи гасовод за Кину који може да премести делић обима у односу на гасоводе у Европи. Да би транспортовала гас бродовима, Русија би морала да изгради нова постројења за пречишћавање гаса, што је скуп и дуготрајан процес.
Остаје нејасно и колико ће новца Русија на зарадити од овог партнерства и продаје нафте Кини. Како је потражња за њеним производима на другим местима опала, Москва је принуђена да продаје своју нафту Кини по сниженој стопи.
Уз то, Западне земље сада покушавају да уведу горњу границу цена која ће додатно ограничити колико прихода Москва може да заради од сваког продатог барела нафте.
Банкрот само у случају нуклеарне катастрофа?
Ипак, економију руског председника Владимира Путина подршка ове две државе неће моћи заувек да одржава. Признати економисти предвиђају да би она могла да се уруши у у наредној години уз помоћ јачих санкција.
Александар Габујев, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир, рекао је да очекује да ће економију нарушити и то што ће обим руског извоза значајно пасти на дужи рок како се Европа постепено окреће новим изворима енергије, као и даље санкције, укључујући потенцијалну цену нафте капа, ступи на снагу.
Међутим, све ово би могло да буде недовољно, а потпуну рампу би могла да изазове само потпуна блокада, коју би изазвало само, како сматрају аналитичари, то да Русија употреби нуклеарно оружје у Украјини.
Извор: Нова
